Зашто смо лењи и шта можемо учинити поводом тога?

• Планирали сте великo чишћење куће за викенд, али на крају само све убаците у ормане јер је тако лакше?

• Хтели бисте да почнете се здравом исхраном, али не желите да кувате, па ћете на крају опет јести брзу храну?

• Да ли одвојите сат времена за вежбање које на крају проведете лежећи на каучу јер не можете да се натерате да устанете?

• Имате много задатака на послу, али уместо да их радите, проведете цео дан размишљајући шта ћете прво урадити, све док не дође до тачке да на крају ништа и не урадите?

Као што видите, лењост може имати много облика. Ако бисмо поставили дефиницију која би описала нашу лењост, она би изгледала отприлике овако:

„Особа је лења ако је у стању да обавља одређену активност којом би требало да се бави, али није вољно вољна да уложи довољан напор да то и учини. То чини или површно или бавећи се неком другом, мање досадном активношћу, или не радећи ништа.“ [1]

Видиш ли себе као таквог? Дефинитивно нисте једини. Међутим, можда ћете бити изненађени чињеницом да није све ваша кривица. На лењост донекле утиче и наша генетика. У данашњем чланку ћемо говорити о томе како је то могуће, шта утиче на то, а такође ћемо научити и неколико савета како да победимо лењост.

Да ли су наши преци криви што смо лењи?

Облик лењости у нама је одувек био инстинктивно кодиран. Наши преци су живели у време када су се морали борити за ограничене ресурсе и бежати од непријатеља и предатора. Улагање труда у било шта осим у тренутне потребе за њих није имало смисла и могло их је коштати живота. Тренутна потреба коју су развили према неопходним стварима зарад преживљавања довела их је до тренутне акције. Није било потребе за дугорочним планирањем, припремом или осмишљавањем стратегије. [2-4]

Ми се разликујемо од тих људи. Не боримо се за опстанак, а дугорочна стратешка активност води до најбољих резултата. Ипак, имамо у себи тај инстинктивни код да покушамо да сачувамо енергију. То се може манифестовати, на пример, у томе, што не желимо да се упуштамо у апстрактне пројекте у којима немамо одређени исход. Свака особа се разликује по томе колико је способна да превазиђе овај инстинкт. Ово такође може имати везе и са тиме колико смо успешни у стварима које радимо.

Можда ће вас занимати и ови производи:

Какав утицај има генетика на лењост?

Можда ћете се изненадити када сазнате да су генетске информације које сте добили од родитеља донекле криве за вашу лењост. Какве то везе има са било чим?

Еволуција је обликовала наш мозак да позитивно реагује на природне награде попут хране, секса или вежбе. Након ових активности осећамо задовољство које долази из допаминског система нашег мозга. То је веома важно за тело јер му помаже у преживљавању. Задовољство које осећамо након активности може донекле изазвати и зависност. У овом случају желимо поновити активност. Али ово нас доводи до језгра проблема. Осећања након одређених активности су добра. Ипак, често можемо имати проблем да се присилимо да обавимо посао, јер то једноставно не желимо. То знате и по себи. Кретање је природан део живота, знате да је осећај након вежбања заиста сјајан, али ипак не можете да устанете са кауча и покренете се. Како је то могуће?

Одговор на ово питање су научници покушали да сазнају помоћу експеримената. Нажалост, то не би било изводљиво за особе у таквом временском периоду, а на сцену би ступили и многи пропратни фактори. Истраживање је спроведено на мишевима. Научници су их поделили у две групе – једна трчи више, друга мање. Открили су да су чак и након 10 генерација потомци активнијих мишева трчали 75% више од потомака мање активних мишева. Разлике се могу уочити чак и након 16 генерација, када су потомци активнијих мишева трчали 7 миља сваки дан, а потомци мање активних само 4 миље. Ово истраживање показује да генетика, у одређеној мери, може да утиче на жељу да будемо физички активни. [5-8]

Како надмудрити друге узроке лењости?

Инстинкт и генетика су једно, али постоји и потреба да се препозна улога васпитања која има неоспориви утицај на наше понашање. Нека деца се, од раног детињства, охрабрују да активно проводе своје слободно време, баве се спортом, шетају уместо да користе јавни превоз и слично. Ове навике носе са собом у одрасло доба и сматрају их нормалним и природним. Нису сви водили овим од малих ногу. Неки родитељи свуда возе своју децу, не пријављују их на ван-наставне активности или им чак и дозвољавају да проводе дане седећи за рачунаром.

Одрастање и генетика се сада не могу променити, па се фокусирајмо на факторе који су повезани са лењошћу и који су у вашим рукама да промените.

1. Поставите своје циљеве

Особи која има животну сврху или јасно дефинисан циљ много је лакше да се бави активностима које доводе до њеног постизања. Међутим, то мора бити реално за особу да би то и постигла. Ако сте себи поставили превелик циљ, можда ћете се тога плашити, што ће вас радије навести да избегнете активности које воде ка његовом постизању.

Како правилно поставити циљ?

Учење правилног постављања циљева може на крају учинити ваш живот много срећнијим. Постизање циља је веома задовољавајући осећај. Како то и урадити?

Покушајте да постигнете свој циљ:

• специфичан
• мерљив
• достижан
• релевантни

• благовремено. [9]

Јасно дефинисан циљ је много лакше постићи. Такође ће вам помоћи да са сигурношћу кажете да сте то и постигли. Одлучити да ћете смршати је лепо. Али како знате да сте то и испунили?

Према овим критеријумима, ваш циљ би могао,на пример, изгледати овако:

• Изгубићу килограм масти месечно.
• Трчаћу најмање 5 км одједном без заустављања.

Да би вам помогли да постигнете свој циљ, поделите овај коначни циљ на неколико мањих који воде до његовог постизања а да се уједно односе и на краћи временски период.

На пример, подциљеви могу изгледати овако:

• Ове недеље ћу избацити шећер из кафе и престати да пијем слатка пића и алкохол.
• Ове недеље ћу трчати три пута по четрдесет минута

Ако научите да постављате циљеве према овим правилима, а да их прилагодите како бисте их учинили остваривима, процес ће бити много једноставнији.

2. Пронађите своју мотивацију

Вероватно би био изазов натерати милионера да ради по 12 сати у сменама у фабрици минималних зарада ако он сам не види поенту тога. Као што вероватно не бисмо ни могли натерати особу која не воли животиње да волонтира у азилу за псе. Ако осећате да се и ви свакодневно борите са активностима које сте зацртали, можда лењост уопште није проблем. Можда само нисте мотивисани довољно јер нисте изабрали прави циљ.

Покушајте да размислите о стварима које не желите да радите. Да ли се присиљавате да вежбате сваки дан како бисте смршали? Можда заправо мршављење тренутно није оно што заиста желите. Можда је то само притисак других, па се осећате као да би требало нешто да радите поводом тога, али нисте ни сами уверени у то. Требали бисте имати потпуно другачији циљ за себе, и то је сасвим исправно.

Кад га пронађете, видећете да ће вам активности које до њега доводе бити много лакше. На овом путовању поставите делимичне циљеве и бићете награђени од центра за допамин за оно што сте постигли.

3. Одредите приоритете

Знајући да имате много посла, може бити још горе почети радити то. То је сасвим нормално. Мозак види препреку и тражи најлакши начин да се с њом носи. Лакше је провести много времена само седећи уместо продуктивног дана размишљајући шта прво учинити и како све испланирати. А резултат? На задатке трошите само неколико сати, нисте ништа завршили, а као бонус, имате грижу савест што сте лењи.

Не мора се овако завршити. Темељ успеха је да научите како да поставите приоритете изазова који су пред вама. Поделите их у три категорије:

• Хитно – задаци који се не могу одложити.

• Важно – задаци који су вам важни. Ово такође укључује и активности које постају хитне у случају одлагања (нпр. плаћање рачуна).

• Није важно – задаци у којима се ништа неће десити ако их не обавите. То може укључивати склапање одеће у ормару или спремање недељног десерта.

Увек морате бити у могућности да преузмете хитне задатке. У исто време, идеално би било да можете благовремено решити важне задатке пре него што постану хитни. Када научите да обавезе постепено обављате према њиховом приоритету, нећете гомилати задатке које нећете моћи да обавите. Бићете мање под стресом, а имаћете и више времена за своје хобије. Ако случајно не обављате задатке из категорије неважних задатака,они нису ни важни, па се не морате стресирати због тога. [10]

4. Престаните да бринете о томе шта други мисле

Страх од онога што би други могли рећи често може бити разлог зашто се бојимо испробавати нове ствари.

• Шта би други људи у теретани мислили о мени да почнем да радим тамо?
• Шта би моја породица рекла да променим посао?
• Шта би други рекли да започнем сопствени посао?
• Како би моји пријатељи реаговали да почнем да мршавим?

Природно је плашити се од непознатог. Али не можете дозволити да вас страх других спречава да радите оно што желите. На крају, сва одговорност је ионако ваша. Ово су ваши циљеви, ваше жеље и ваши снови, а не било чији други. Ви сте тај који ће доживети успех или неуспех. Ако неко други има проблем са оним што ви желите да радите, можда ће на вас пројектовати свој проблем, зато немојте бити обесхрабрени и покушајте да се окружите људима који ће вас подржати и стати иза вас.

5. Савладајте свој унутрашњи страх

Ова тачка је блиско повезана са претходном. У овом случају, ваш страх је заправо кочница, која вас спречава да изађете из своје зоне удобности. Као резултат тога, остајете непромењени у зачараном кругу своје неизвесности и не идете напред. Можда чак кривите и себе што сте лењи и неспособни да се промените, а ваш унутрашњи страх је јачи. Метода три сценарија и спознаја да је грешка нормална могу вам помоћи у овом проблему. Чак су и познати научници направили много грешака пре него што су измислили неки револуционарни изум. Узмите пример из њих.

6. Фокусирајте се на свој начин живота

Очигледна лењост може бити проузрокована и начином живота. Можда бисте заиста желели да направите неке промене или да радите напорно, али немате физичку снагу. Ако мислите да се претходне тачке вас не тичу и да се не бојите, напротив, имате јасан циљ, мотивацију и план, покушајте да се фокусирате на свој начин живота и одговорите на неколико питања:

• Да ли једете довољно?
• Да ли имате превише калоријског дефицита?
• Да ли пијете довољно течности?
• Да ли превише пијете?

• Обраћате ли пажњу на унос довољних количина микронутријената, као, на пример витамина и минерала?

• Да ли спавате довољно?
• Да ли сте преоптерећени у неким областима (посао, спорт)?
• Да ли сте под великим стресом?

Ако мислите да би било којe од ових подручја могло бити повезано сa вашим недостатком воље, покушајте се фокусирати на њих. Наши чланци о здравој исхрани, тренингу, стресу или спавању вам могу бити од помоћи.

7. Посетите лекара

Стање, које се у неким околностима може појавити и као лењост, у појединим случајевима је често повезано са бројним различитим психијатријским болестима. Обично особе које пате од депресије могу доћи до тачке у којој не могу устати ни из кревета. Ако мислите да сте један од ових особа, немојте се ослањати на савете из online дискусија већ се обратите стручњаку. [12]

Која је поука?

Могли бисмо навести сада и десетине других савета за превазилажење лењости, али ниједан од њих неће бити успешан уколико не схватите узрок своје лењости. Прихватите чињеницу да то може бити делимично проузроковано кодираним инстинктом, генима или васпитањем, али немојте себе ослобађати одговорности. Иако је некоме лакше да не буде лењ, то не значи да сте ослобођени свих напора за неку од активности. Свако од нас је господар своје среће, па је на нама да се покренемо против лењости. Покушајте да искористите наш савет како бисте научили да се борити против његових најчешћих узрока и радујте се напретку који остварујете. Чак и највећи couch potato може учинити велике ствари.

Шта је са вама и лењости – борите ли се против ње сваки други дан, или је за вас та реч страна? Поделите своја искуства и савете о томе како се борити против тога. Ако вам се допао овај чланак, не заборавите да га поделите са својим лењим пријатељима. Можда им можете помоћи да коначно унесу неке промене у свој живот.

Sources:

[1] Neel Burton M.D. The Psychology of Laziness – https://www.psychologytoday.com/us/blog/hide-and-seek/201410/the-psychology-laziness

[2] Amy M. Knab, J. Timothy Lightfoot Does the difference between physically active and couch potato lie in the dopamine system? – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20224735/

[3] Janine H Stubbe et al. Genetic influences on exercise participation in 37,051 twin pairs from seven countries – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17183649/

[4] J Timothy Lightfoot Current understanding of the genetic basis for physical activity – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21270357/

[5] Justin S Rhodes Neurobiology of Mice Selected for High Voluntary Wheel-running Activity – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21676789/

[6] Justin S Rhodes et al. Patterns of brain activity associated with variation in voluntary wheel-running behavior – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/14674844/

[7] Erik M. Kolb et al. Mice from lines selectively bred for high voluntary wheel running exhibit lower blood pressure during withdrawal from wheel access – https://biology.ucr.edu/people/faculty/Garland/Kolb_et_al_2013_exercise_addiction_in_High-Runner_mice.pdf

[8] The Science of Laziness – https://www.youtube.com/watch?v=gd7wAithl7I

[9] The Only Way to Eat an Elephant – https://www.psychologytoday.com/us/blog/mindfully-present-fully-alive/201804/the-only-way-eat-elephant

[10] Why is time management key? – https://www.stress.org.uk/why-is-time-management-key/

[11] Blog Terap.io – https://blog.terap.io

[12] Depression – https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depression/