Витамин Д
Витамин Д је витамин растопљив у мастима, високоефикасни састојак који утиче на велику количину функција у људском организму које су важне за живот. Такође је укупан назив за калцифероле, хормоналне прекурзоре, јер их организам ствара више-мање само помоћу сунца. Код недовољног излагања сунцу човек мора узимати витамин Д и помоћу исхране или прехрамбених додатака.
Прикажи више
Разликујемо два облика витамина Д:
Витамин Д2
Витамин Д2, познат такође и као елгокалциферол, један је од облика витамина Д који се у људском организму не ствара сам. Долази из биљних извора а као суплемент користи се мање него витамин Д3. Можемо га наћи например у печуркама (узгајаним под УВ светлом) или као додатак у неким намирницама. Витамин Д2 од витамина Д3 разликује се у томе што га људско тело метаболизује различито. Док јетра витамин Д2 може метаболизовати на 25 хидровитамина Д2, код витамина Д3 то је чак 35 хидровитамина. Спомињани хидровитамини такође су познати под називом калцифедиол. Калцифедиол је најважнији кулминирајући облик витамина Д јер његове вредности у крви могу показати колико се витамина Д налази у Вашем организму. Већина истраживања је показала да је витамин Д2 мање ефикасан код повећања калцифедиола у крви него витамин Д3. [1]
Витамин Д3
Витамин Д3, познат као колекарциферол, један је од 24 нутријената неопходних за живот. Иако су његов природни извор сунчеви зраци, за већину популације овај извор није довољан. Можете га добити из риба међутим, за оптималну количину требали бисте појести одприлике 4 кг риба дневно. Витамин Д3 истовремено је најчешће коришћен облик витамина Д.
Витамин Д и његово дејство
Витамин Д помаже апсорпцији калцијума и фосфора из црева што благотворно делује на здравље мишића и костију. Помаже у спречавању и лечењу бола у мишићима, костима, благотворно делује на хронични умор и остеопорозу. Чак шта више,витамин Д делује и на здравље зуба и може спречити разне денталне проблеме.
Користи се и код лечења поремећаја имунолошког система (астма, дијабетес типа И, реуматоидни артритис). Имунолошки систем који је појачан витамином Д може се лакше заштитити од прехладе, грипа или других инфекција.
Витамин Д позитивно делује на рад коже и ефикасан је и код лечења обољења коже попут псоријазе. Користи се такође као превенција код лечења разних врста рака (рак дебелог црева, простате, панкреаса или дојке) јер регулише раст нормалних и туморних ћелија.
Витамин Д може помоћи код превенције и лечења дијабетеса типа II захваљујући његовом својству стимулисања продукције инсулина из ћелија у панкреасу. Чак шта више, ефикасно смањује инсулинску резистенцију. Последња истраживања наговештавају да витамин Д може побољшати глукозну толеранцију не само код дијабетичара већ и смањити ризик настанка дијабетеса типа I.
Витамин Д у људском организму сузбија ренин – хемијски састојак који се обично ствара у организму. Овај састојак води до продукције друге хемикалије, назване ангиотензин који је одговоран за одржавање крвног притиска. Ангиотензин такође изазива ослобађање састојака која се назива алдостерон. Ова материја такође учествује у одржавању оптималног крвног притиска. Овај систем узајамно повезаних хемијских материја се укупно назива ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС). Ако је РААС хиперактиван, онда проузрокује висок крвни притисак (хипертензија), обољење бубрега и затајење срца. Витамин Д сузбија РААС, а захваљујући томе може спречити хипертензију или друго важно обољење.
Витамин Д веома је важан за правилан рад и развој мозга. Користи се код превенције и лечења неуролошких обољења попут аутизма, Паркинсонове или Алцхајмерове болести. Научно је доказано да овај витамин позитивно утиче на централни нервни систем. Научници тренутно разматрају значај његовог недостатка у етиологији мултипле склерозе и у неутрализацији токсичних ефеката олова и осталих тешких метала.
Витамин Д има благотворно дејство и за време трудноће, његово редовно узимање обезбеђује исправан развој скелета плода, и спречава ниску порођајну тежину. За време дојења повећава стварање млека. Оптимални унос Витамин Д у детињству и пубертету помаже правилном развоју организма.
Како се јавља недостатак витамина Д?
- бол у леђима, болови костију
- бол у мишићима
- умор, депресија, синдром немирних ногу
- ослабљен имунитет, склоност вирусним обољењима и прехлади
- теже зарастање рана, дуже трајање реконвалесценције
- опадање косе
- склоност настанка дијабетеса типа II
- настанак обољења рахитис
Извори витамина Д
Сунце је природан извор витамина Д. Колико витамина Д човек добије из сунца зависи од неколико фактора: географски положај, употреба креме за сунчање, годишње доба, старост или пигмент коже.
Витамин Д природно се налази и у неким намирницама. Најчешће га можете наћи у:
- Рибље уље
- Какао путер
- Харинга
- Туњевина
- Какао упраху
- Лосос
- Сардине у уљу
- Жуманца
- Печурке
- Павлака
- Јетра
- Путер
- Млеко
Омиљен облик витамина Д су нарочито прехрамбени додаци. Суплементи нуде чисти vitamin D ili vitamin D u kombinaciji s vitaminom K. Витамин Д често је обогаћен витамином К захваљујући способности апсорбције калцијума и позитивном дејству на здравље костију. Заједничко дозирање побољшава ефекат сваког витамина. Такође делују синергијски јер прекомерна количина витамина Д може проузроковати артеријалну калцификацију, али витамин К смањује ризик од калцификације артерија. Витамин К дакле врши улогу „саобраћајног полицајца“ који управља апсорбовање витамина Д и надзире његова негативна дејства.
