Vitamin D i njegovo dejstvo
Vitamin D pomaže apsorpciji kalcijuma i fosfora iz creva što blagotvorno deluje na zdravlje mišića i kostiju. Pomaže u sprečavanju i lečenju bola u mišićima, kostima, blagotvorno deluje na hronični umor i osteoporozu. Čak šta više,vitamin D deluje i na zdravlje zuba i može sprečiti razne dentalne probleme.
Koristi se i kod lečenja poremećaja imunološkog sistema (astma, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis). Imunološki sistem koji je pojačan vitaminom D može se lakše zaštititi od prehlade, gripa ili drugih infekcija.
Vitamin D pozitivno deluje na rad kože i efikasan je i kod lečenja oboljenja kože poput psorijaze. Koristi se takođe kao prevencija kod lečenja raznih vrsta raka (rak debelog creva, prostate, pankreasa ili dojke) jer reguliše rast normalnih i tumornih ćelija.
Vitamin D može pomoći kod prevencije i lečenja dijabetesa tipa II zahvaljujući njegovom svojstvu stimulisanja produkcije insulina iz ćelija u pankreasu. Čak šta više, efikasno smanjuje insulinsku rezistenciju. Poslednja istraživanja nagoveštavaju da vitamin D može poboljšati glukoznu toleranciju ne samo kod dijabetičara već i smanjiti rizik nastanka dijabetesa tipa I.
Vitamin D u ljudskom organizmu suzbija renin – hemijski sastojak koji se obično stvara u organizmu. Ovaj sastojak vodi do produkcije druge hemikalije, nazvane angiotenzin koji je odgovoran za održavanje krvnog pritiska. Angiotenzin takođe izaziva oslobađanje sastojaka koja se naziva aldosteron. Ova materija takođe učestvuje u održavanju optimalnog krvnog pritiska. Ovaj sistem uzajamno povezanih hemijskih materija se ukupno naziva renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS). Ako je RAAS hiperaktivan, onda prouzrokuje visok krvni pritisak (hipertenzija), oboljenje bubrega i zatajenje srca. Vitamin D suzbija RAAS, a zahvaljujući tome može sprečiti hipertenziju ili drugo važno oboljenje.
Vitamin D veoma je važan za pravilan rad i razvoj mozga. Koristi se kod prevencije i lečenja neuroloških oboljenja poput autizma, Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti. Naučno je dokazano da ovaj vitamin pozitivno utiče na centralni nervni sistem. Naučnici trenutno razmatraju značaj njegovog nedostatka u etiologiji multiple skleroze i u neutralizaciji toksičnih efekata olova i ostalih teških metala.
Vitamin D ima blagotvorno dejstvo i za vreme trudnoće, njegovo redovno uzimanje obezbeđuje ispravan razvoj skeleta ploda, i sprečava nisku porođajnu težinu. Za vreme dojenja povećava stvaranje mleka. Optimalni unos Vitamin D u detinjstvu i pubertetu pomaže pravilnom razvoju organizma.
Kako se javlja nedostatak vitamina D?
- bol u leđima, bolovi kostiju
- bol u mišićima
- umor, depresija, sindrom nemirnih nogu
- oslabljen imunitet, sklonost virusnim oboljenjima i prehladi
- teže zarastanje rana, duže trajanje rekonvalescencije
- opadanje kose
- sklonost nastanka dijabetesa tipa II
- nastanak oboljenja rahitis
Izvori vitamina D
Sunce je prirodan izvor vitamina D. Koliko vitamina D čovek dobije iz sunca zavisi od nekoliko faktora: geografski položaj, upotreba kreme za sunčanje, godišnje doba, starost ili pigment kože.
Vitamin D prirodno se nalazi i u nekim namirnicama. Najčešće ga možete naći u:
- Riblje ulje
- Kakao puter
- Haringa
- Tunjevina
- Kakao uprahu
- Losos
- Sardine u ulju
- Žumanca
- Pečurke
- Pavlaka
- Jetra
- Puter
- Mleko
Omiljen oblik vitamina D su naročito prehrambeni dodaci. Suplementi nude čisti vitamin D ili vitamin D u kombinaciji s vitaminom K. Vitamin D često je obogaćen vitaminom K zahvaljujući sposobnosti apsorbcije kalcijuma i pozitivnom dejstvu na zdravlje kostiju. Zajedničko doziranje poboljšava efekat svakog vitamina. Takođe deluju sinergijski jer prekomerna količina vitamina D može prouzrokovati arterijalnu kalcifikaciju, ali vitamin K smanjuje rizik od kalcifikacije arterija. Vitamin K dakle vrši ulogu „saobraćajnog policajca“ koji upravlja apsorbovanje vitamina D i nadzire njegova negativna dejstva.
