Vitamin D

Vitamin D je vitamin rastopljiv u mastima, visokoefikasni sastojak koji utiče na veliku količinu funkcija u ljudskom organizmu koje su važne za život. Takođe je ukupan naziv za kalciferole, hormonalne prekurzore, jer ih organizam stvara više-manje samo pomoću sunca. Kod nedovoljnog izlaganja suncu čovek mora uzimati vitamin D i pomoću ishrane ili prehrambenih dodataka.

Razlikujemo dva oblika vitamina D:

Vitamin D2

Vitamin D2, poznat takođe i kao elgokalciferol, jedan je od oblika vitamina D koji se u ljudskom organizmu ne stvara sam. Dolazi iz biljnih izvora a kao suplement koristi se manje nego vitamin D3. Možemo ga naći naprimer u pečurkama (uzgajanim pod UV svetlom) ili kao dodatak u nekim namirnicama. Vitamin D2 od vitamina D3 razlikuje se u tome što ga ljudsko telo metabolizuje različito. Dok jetra vitamin D2 može metabolizovati na 25 hidrovitamina D2, kod vitamina D3 to je čak 35 hidrovitamina. Spominjani hidrovitamini takođe su poznati pod nazivom kalcifediol. Kalcifediol je najvažniji kulminirajući oblik vitamina D jer njegove vrednosti u krvi mogu pokazati koliko se vitamina D nalazi u Vašem organizmu. Većina istraživanja je pokazala da je vitamin D2 manje efikasan kod povećanja kalcifediola u krvi nego vitamin D3. [1]

Vitamin D3

Vitamin D3, poznat kao kolekarciferol, jedan je od 24 nutrijenata neophodnih za život. Iako su njegov prirodni izvor sunčevi zraci, za većinu populacije ovaj izvor nije dovoljan. Možete ga dobiti iz riba međutim, za optimalnu količinu trebali biste pojesti odprilike 4 kg riba dnevno. Vitamin D3 istovremeno je najčešće korišćen oblik vitamina D.

Vitamin D i njegovo dejstvo

Vitamin D pomaže apsorpciji kalcijuma i fosfora iz creva što blagotvorno deluje na zdravlje mišića i kostiju. Pomaže u sprečavanju i lečenju bola u mišićima, kostima, blagotvorno deluje na hronični umor i osteoporozu. Čak šta više,vitamin D deluje i na zdravlje zuba i može sprečiti razne dentalne probleme.

Koristi se i kod lečenja poremećaja imunološkog sistema (astma, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis). Imunološki sistem koji je pojačan vitaminom D može se lakše zaštititi od prehlade, gripa ili drugih infekcija.

Vitamin D pozitivno deluje na rad kože i efikasan je i kod lečenja oboljenja kože poput psorijaze. Koristi se takođe kao prevencija kod lečenja raznih vrsta raka (rak debelog creva, prostate, pankreasa ili dojke) jer reguliše rast normalnih i tumornih ćelija.

Vitamin D može pomoći kod prevencije i lečenja dijabetesa tipa II zahvaljujući njegovom svojstvu stimulisanja produkcije insulina iz ćelija u pankreasu. Čak šta više, efikasno smanjuje insulinsku rezistenciju. Poslednja istraživanja nagoveštavaju da vitamin D može poboljšati glukoznu toleranciju ne samo kod dijabetičara već i smanjiti rizik nastanka dijabetesa tipa I.

Vitamin D u ljudskom organizmu suzbija renin – hemijski sastojak koji se obično stvara u organizmu. Ovaj sastojak vodi do produkcije druge hemikalije, nazvane angiotenzin koji je odgovoran za održavanje krvnog pritiska. Angiotenzin takođe izaziva oslobađanje sastojaka koja se naziva aldosteron. Ova materija takođe učestvuje u održavanju optimalnog krvnog pritiska. Ovaj sistem uzajamno povezanih hemijskih materija se ukupno naziva renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS). Ako je RAAS hiperaktivan, onda prouzrokuje visok krvni pritisak (hipertenzija), oboljenje bubrega i zatajenje srca. Vitamin D suzbija RAAS, a zahvaljujući tome može sprečiti hipertenziju ili drugo važno oboljenje.

Vitamin D veoma je važan za pravilan rad i razvoj mozga. Koristi se kod prevencije i lečenja neuroloških oboljenja poput autizma, Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti. Naučno je dokazano da ovaj vitamin pozitivno utiče na centralni nervni sistem. Naučnici trenutno razmatraju značaj njegovog nedostatka u etiologiji multiple skleroze i u neutralizaciji toksičnih efekata olova i ostalih teških metala.

Vitamin D ima blagotvorno dejstvo i za vreme trudnoće, njegovo redovno uzimanje obezbeđuje ispravan razvoj skeleta ploda, i sprečava nisku porođajnu težinu. Za vreme dojenja povećava stvaranje mleka. Optimalni unos Vitamin D u detinjstvu i pubertetu pomaže pravilnom razvoju organizma.

Kako se javlja nedostatak vitamina D?

bol u leđima, bolovi kostiju
bol u mišićima
umor, depresija, sindrom nemirnih nogu
oslabljen imunitet, sklonost virusnim oboljenjima i prehladi
teže zarastanje rana, duže trajanje rekonvalescencije
opadanje kose
sklonost nastanka dijabetesa tipa II
nastanak oboljenja rahitis

Izvori vitamina D

Sunce je prirodan izvor vitamina D. Koliko vitamina D čovek dobije iz sunca zavisi od nekoliko faktora: geografski položaj, upotreba kreme za sunčanje, godišnje doba, starost ili pigment kože.

Vitamin D prirodno se nalazi i u nekim namirnicama. Najčešće ga možete naći u:

Riblje ulje
Kakao puter
Haringa
Tunjevina
Kakao uprahu
Losos
Sardine u ulju
Žumanca
Pečurke
Pavlaka
Jetra
Puter
Mleko

Omiljen oblik vitamina D su naročito prehrambeni dodaci. Suplementi nude čisti vitamin D ili vitamin D u kombinaciji s vitaminom K. Vitamin D često je obogaćen vitaminom K zahvaljujući sposobnosti apsorbcije kalcijuma i pozitivnom dejstvu na zdravlje kostiju. Zajedničko doziranje poboljšava efekat svakog vitamina. Takođe deluju sinergijski jer prekomerna količina vitamina D može prouzrokovati arterijalnu kalcifikaciju, ali vitamin K smanjuje rizik od kalcifikacije arterija. Vitamin K dakle vrši ulogu „saobraćajnog policajca“ koji upravlja apsorbovanje vitamina D i nadzire njegova negativna dejstva.