Здраве масти

Омега масне киселине деле се на пуне киселине и на полинезасићене есенцијалне  омега-3 и омега-6, које организам не може произвести само од себе, и монозасићену омега-9 масну киселину. Она се најчешће јавља у храни и не припада есенцијалним аминокиселинама јер се њена синтеза одвија у људском организму.

Предности омега 3-6-9 масних киселина

Постоји много разлога због којих је потребно и апсолутно неопходно водити рачуна о допуњавању омега масних киселина. Погледајте оне најважније и најкорисније за здравље:

• побољшавају функционалност мозга
• регулишу крвни прритисак и холестерол
• побољшавају имунолошки систем
• имају позитивни утицај на аутоимуне болести
• делују против-упално и спречавају настанак инфекција
• смањују ризик од настанка атеросклерозе
• ефикасна су превенција против инфаркта
• успоравају процес старења
• имају повољан ефекат на неуролошке и психијатријске болести
• смањују ризик од настанка дијабетеса
• помажу код псоријазе
• штите ДНК од УВ зрачења чиме се смањује могућност настанка рака коже
• смањују ризик превременог порођаја
• ублажавају осећај стреса и агресију код деце и одраслих
• побољшавају период болне менструације
• служе за регенерацију мишића
• повећавају физичке перформансе и издржљивост

Извори омега масних киселина

У природне изворе омега-9 убрајају се биљна уља - посебно маслиново и уље од репе. Не срећемо се често са недостатком омега-9 масних киселина јер су богато присутне у храни коју свакодневно једемо и истовремено је организам може произвести само од себе.

Омега-6 масне киселине део су семенки лубенице и сунцокрета, такође у орасима и соји, уљној репи,кукурузу или кикирикију.

Када говоримо о омега-3 масним киселинама, не можемо изоставити њихову поделу на АЛА (алфа-линоленска киселина), ДХА (докозахексаенска киселина) и ЕПА (еикозапентаенска киселина). Важно је уносити комбинацију све три АЛА + ДХА + ЕПА, од којих је свака од њих доступна у другој намирници.

АЛА киселину добијамо из ланеног уља, семенки бундеве, ораха и у малој количини из соје, маслиновог уља или пшеничних клица.

Извор ЕПА и ДХА је маст из рибљег меса. Од морских риба посебно туњевина, скуша, харинга, сардине, лосос, инћун. Од слатководних то су јегуља, пелед, липљен, пастрмка, сом и шаран. Могу се заменити и рибљим уљем.

Обично је елемент који недостаје у организму баш комбинација омега-3 масних киселина. Неко уноси довољну количину АЛА, али недостају му ЕПА и ДХА јер не конзумира рибе. У таквом случају препоручујемо допунити омега-3 у облику таблета, или у течном облику као што је рибље уље.

Када посегнути за суплементима омега масних киселина

Према речима стручњака, требали бисмо укључити рибе у јеловник 2 пута недељно како бисмо унели потребну количину омега-3 масних киселина и у исто време смањили ризик од настанка цереброваскуларних поремећаја за 6%.

Међутим, специфични мирис и укус рибе, алергије или животни стил већину људи спречава у конзумацији рибе у толикој количини. Већина становништва конзумира врло мало рибе. Само мали просек становништва може приуштити рибу најмање једном недељно, док је неки европски просек чак 42%. Ризичне групем су посебно деца, труднице и дојиље, вегани и старије особе које би требале посегнути за додацима исхрани који садрже омега масне киселине. [1]

Препоручена доза омега масних киселина

Повољан ефекат ћете постићи дневним уносом 250 мг ЕПА и ДХА. Омега масне киселине препоручујемо комбиновати са узимањем витамина Б, који повећава њихово дејство.