Sadržaj
Termin „GMO“ postao je izraz koji izaziva strah u javnom diskursu, ali mnogi ljudi možda ne razumeju u potpunosti njegovo značenje ili implikacije. Genetski modifikovani organizmi, koje neki strahuju, postoje već duže vreme i znatno su unapredili ne samo prehrambenu industriju već i nauku i medicinu.
Bez GMO, ne bismo znali za najkritičnije procese koji se odvijaju u ljudskom telu, kako nas patogeni napadaju ili kako bakterije razvijaju otpornost na antibiotike. Oblik genetske modifikacije postojao je još od davnina, poznat kao selektivno uzgajanje. Iako naši preci nisu direktno manipulisali DNK biljaka ili životinja, koristili su veštačku selekciju kako bi stvorili useve i rase sposobne da nahrane sve veću globalnu populaciju. Karfiol, brokoli i kupus su sve varijante iste biljke, uzgajane kako bi se poboljšale određene osobine.
Definisanje GMO
Dakle, šta je tačno GMO? Genetski modifikovani organizam je svaki organizam čiji je genetski materijal namerno izmenjen. Teoretski, ovo može da se primeni na bilo koje živo biće, jer svi živí organizmi na Zemlji sadrže genetske informacije kodirane u DNK, koja može biti modifikovana.
Proces modifikacije DNK varira u zavisnosti od organizma. Za jednostavne jednoćelijske organizme poput bakterija ili kvasca, promena DNK je relativno jednostavna. Ovi organizmi se lakše modifikuju, što nam omogućava da efikasno menjamo njihove karakteristike. Međutim, uprkos terminu „jednostavno“, modifikacija bilo koje DNK, uključujući jednoćelijske organizme, zahteva širok spektar molekularno-bioloških i genetskih tehnika koje savladava samo mali broj ljudi širom sveta.
Za višećelijske organizme kao što su biljke i životinje, proces postaje znatno složeniji. Ovi organizmi se sastoje od različitih tipova ćelija koje formiraju različita tkiva (ili, kod biljaka, strukture zvane meristemi), što čini nemogućim jednostavno uređivanje njihovog genetskog materijala bez uticaja na DNK u neželjenim oblastima. Nepoznati geni ili funkcije gena dodatno komplikuju stvari.
GMO se koriste decenijama u nauci i istraživanjima. Na primer, genetski modifikovani miševi sa veštačkim mutacijama neophodni su u proučavanju ljudskih bolesti poput raka i dijabetesa.
Prvi GMO spasio je milione života
Prvi komercijalno korišćeni GMO bila je crevnobakterija E. coli, koja je postala model organizam za molekularnu biologiju 1960-ih i 1970-ih godina. Često nazivana „radni konj molekularne biologije“, ova bakterija pomogla je naučnicima da razumeju kako se odvija replikacija DNK i kako se formiraju proteini.
Godine 1978, kada su istraživači razvili tehnike za modifikaciju DNK E. coli, pojavila se ideja da se koriste ove modifikovane bakterije za proizvodnju ljudskog insulina. Pre ovog otkrića, insulin se dobijao iz životinjskih gušterača, pri čemu je bilo potrebno dve tone gušteračnog tkiva da bi se proizvelo samo 200 grama insulina za dijabetičare. Proizvodnja insulina bila je daleko manje dostupna u poređenju sa danas, kada se proizvodi uz pomoć genetski modifikovanih bakterija i kvasca.[1] Zahvaljujući ovoj isplativoj i efikasnoj metodi proizvodnje, milioni ljudi širom sveta sada mogu da vode ispunjene živote.
Можда ће вас занимати и ови производи:
GM usevi: Najveća briga
Glavni motiv za razvoj genetski modifikovanih useva jeste poboljšanje njihove otpornosti na štetočine i herbicide, uz produženje roka trajanja. Ove karakteristike su ključne za održavanje dovoljne proizvodnje hrane u svetu koji se suočava sa brzo promenljivim klimatskim uslovima i globalnom populacijom koja prelazi osam milijardi. Drugi važan motiv je povećanje nutritivne vrednosti useva, kako bi se obezbedila kvalitetna hrana za one koji žive u siromašnim regionima.
Prva genetski modifikovana biljka razvijena za ljudsku ishranu bio je „Flavr Savr“ paradajz, koji je bio otporniji na truljenje, što mu je omogućavalo transport na duže udaljenosti bez kvarenja. Međutim, ovaj proizvod više nije na tržištu.[2]
Primer uspešne priče je „Zlatni pirinač,“ genetski modifikovani usev dizajniran da proizvodi veće količine beta-karotena, esencijalnog prekursora vitamina A. Ovaj pirinač je razvijena za borbu protiv nedostatka vitamina A u zemljama u razvoju. [3]
Trenutno, kukuruz je najviše gajeni GM usev na globalnom nivou. Koristi se ne samo za proizvodnju hrane za ljude, već i kao stočna hrana. Unutar Evropske unije, odobreno je 58 genetski modifikovanih useva, iako se gaji samo GM kukuruz, i to u veoma malim količinama. Međutim, EU uvozi genetski modifikovanu stočnu hranu. Nasuprot tome, GMO usevi se intenzivno gaje u Sjedinjenim Državama, gde su troškovi proizvodnje niži, a prinosi veći. Ovo naglašava potrebu za maksimiziranjem poljoprivredne proizvodnje kao odgovor na klimatske promene, pojavu novih patogena i štetočina koje ciljaju useve. Na primer, od 2024. godine, u Ujedinjenom Kraljevstvu se ne gaji nijedan GM usev. [4]
Najčešće genetske modifikacije kod useva su otpornost na herbicide i endogena proizvodnja insekticida. Otpornost na herbicide omogućava usevima da napreduju čak i kada se primenjuju hemikalije koje uništavaju korov, što rezultira većim prinosima. U međuvremenu, sposobnost unutrašnje proizvodnje proteinskih pesticida pruža ugrađenu zaštitu od oštećenja insekata.
Rizici povezani sa GMO
1. Promena DNK
Jedan od najvećih strahova javnosti je da bi konzumiranje GMO-a moglo nekako promeniti našu DNK. Međutim, to nije moguće. Kada se DNK organizma modifikuje, ona ostaje nepromenjena, a alati korišćeni za modifikaciju su odsutni u konačnom proizvodu. Pored toga, genetski materijal GM useva ne može se integrisati u ljudsku DNK ni na koji način. Princip ostaje isti—bilo da je usev genetski modifikovan ili ne, njegova DNK se ponaša identično. Prolazi kroz sistem za varenje, gde se razlaže na osnovne gradivne blokove, kao što su oligonukleotidi, koji se mogu ponovo upotrebiti u telu. [5]
2. Cry i BT proteini
Manje poznati rizik GM useva je prisustvo Cry i Bt proteina, dizajniranih specifično za ciljanje insekata koji napadaju useve. Međutim, nedavni podaci sugerišu da ovi proteini mogu izazvati inflamatorne reakcije i promene u unutrašnjim organima kod stoke hranjene GM kukuruzom i sojom. [6]
3. Agresivni sprejevi
Još jedan značajan problem je upotreba agresivnih herbicida na koje su GM usevi otporni. Ovi sprejevi su dizajnirani da eliminišu neželjene biljke na poljima. Najčešći herbicid je Monsantov Roundup, koji sadrži glifosat. Ostaci glifosata u konačnom proizvodu povezani su sa povećanim rizikom od raka. [7]
Vredi ponoviti da se u Ujedinjenom Kraljevstvu ne gaje GM usevi otporni na herbicide i pesticide. Međutim, GM kukuruz se uvozi za stočnu hranu. Unutar EU, trenutno se gaji samo jedan GM usev—kukuruz MON 810—i to u ograničenim količinama. [8]
GM usevi razvijeni da poboljšaju nutritivnu vrednost, kao što je Zlatni pirinač, koji ne uključuje modifikacije za otpornost na štetočine, teoretski nemaju nikakve štetne efekte na ljudsko zdravlje. Zlatni pirinač se gaji u nekoliko zemalja širom sveta i bezbedan je za konzumaciju.[3]
Uprkos poznatim rizicima, preko 3.000 studija i 284 institucije širom sveta slažu se da su GMO organizmi jednako bezbedni kao i konvencionalno gajeni usevi i nude značajne ekonomske i nutritivne prednosti.[9]
Prednosti GMO
1. Ključna uloga u nauci i istraživanju
Najznačajnija prednost GMO organizama je njihova nezamenjiva uloga u istraživanjima. Zahvaljujući GMO organizmima, možemo testirati nove tretmane za ozbiljne bolesti poput raka i proizvoditi inovativne terapijske proteine sa potencijalom da efikasno i precizno leče infekcije. Bez GMO organizama, naše razumevanje biologije i zdravlja ne bi bilo tako napredno kao danas. Među svim primenama, istraživanja koja uključuju GMO organizme – bilo da su u pitanju bakterije, kvasac, biljke ili miševi – predstavljaju najmanje rizičnu opciju, jer su podvrgnuta strogim propisima, a svi GMO organizmi se uništavaju nakon završetka eksperimenata.
2. Visoka otpornost na štetočine
Primarne prednosti GMO useva uključuju njihovu otpornost na herbicide i štetočine. Kako globalna populacija raste i potražnja za proizvodnjom hrane raste, GMO usevi nude efikasno i isplativo rešenje za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Klimatske promene predstavljaju nove izazove, a GMO usevi će verovatno igrati ključnu ulogu u osiguravanju dovoljne proizvodnje hrane u budućnosti.
Međutim, neophodno je usredsrediti se na razvoj useva koji su otporni, uz istovremeno minimiziranje svih potencijalnih rizika po zdravlje povezanih sa njihovom konzumacijom.
Kako možete prepoznati GMO proizvode? U EU i UK, propisi zahtevaju da svi proizvodi koji sadrže GMO organizme moraju biti jasno obeleženi: „Ovaj proizvod sadrži genetski modifikovane organizme.“ Ako se koriste sastojci dobijeni iz GMO organizama, to takođe mora biti navedeno u listi sastojaka proizvoda. Jedini izuzeci su proizvodi u kojima GMO organizmi čine manje od 0,9% ukupnog proizvoda i farmaceutski proizvodi.[10]
GMO nesporazum stvara strah
Strah javnosti od GMO organizama često je ukorenjen u nedostatku razumevanja. Istina je da mnogo toga o mnogim genima ostaje nepoznato. Međutim, GMO organizmi korišćeni u istraživanjima ili komercijalnoj proizvodnji prošli su kroz godine studija kako bi se osiguralo da naučnici tačno znaju koje su modifikacije izvršene i kakve su njihove posledice. Dok je modifikacija jednostavne bakterije izazov, promena DNK biljke zahteva godine rada.
Bilo da nam se to sviđa ili ne, GMO organizmi su neophodan korak napred – ne samo u nauci i istraživanjima, već i u rešavanju izazova hranjenja rastuće globalne populacije u svetu koji se brzo menja. Ipak, ključno je temeljito istražiti rizike i uticaje GMO organizama na ljudsko zdravlje i ekosisteme.
[1] Ronald E Chance, Bruce H Frank; Research, Development, Production, and Safety of Biosynthetic Human Insulin - https://doi.org/10.2337/diacare.16.3.133
[2] Krieger, E. K., Allen, E., Gilbertson, L. A., Roberts, J. K., Hiatt, W., & Sanders, R. A. (2008). The Flavr Savr Tomato, an Early Example of RNAi Technology - https://doi.org/10.21273/HORTSCI.43.3.962
[3] Tang G, Qin J, Dolnikowski GG, Russell RM, Grusak MA. Golden Rice is an effective source of vitamin A - doi: 10.3945/ajcn.2008.27119
[4] Ministerstvo pôdohospodárstva a rozvoja vidieka SR - https://www.mpsr.sk/v-roku-2024-sa-v-slovenskej-republike-nepestuju-geneticky-modifikovane-rastliny/764-40-764-19235/
[5] Zhang, Y., Dong, J., Chen, J., & Pan, X. (2023). Evaluating the effect of food components on the digestion of dietary nucleic acids in human gastric juice in vitro.-https://doi.org/10.1002/fsn3.3599
[6] Robinson, Catherine A. Clinch-Jones, Julie I. Haynes, John W. Edwards: „A long-term toxicology study on pigs fed a combined genetically modified (GM) soy and (GM) maize diet“. Journal of Organic Systems, 8(1), 2013
[7] Zhang, Luoping et al. “Exposure to glyphosate-based herbicides and risk for non-Hodgkin lymphoma: A meta-analysis and supporting evidence.” - doi:10.1016/j.mrrev.2019.02.001
[8] Fact Sheet: Questions and Answers on EU's policies on GMOs - https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/memo_15_4778
[9] Norero D. GMO 25-year safety endorsement: 280 science institutions, more than 3,000 studies - https://geneticliteracyproject.org/2022/01/21/gmo-20-year-safety-endorsement-280-science-institutions-more-3000-studies/2022
[10] Regulation (EC) No 1830/2003 on the traceability and labelling of genetically modified organisms (GMOs) and the traceability of food and feed products produced from GMOs - https://eur-lex.europa.eu/EN/legal-content/summary/genetically-modified-organisms-traceability-and-labelling.html
Dodaj komentar