Sadržaj
Sunčanje je nerazdvojni deo leta. Tokom meseci kada je sunce najviše na nebu, provođenje vremena u kupaćem kostimu pored vode je savršen način da se opustimo. U idealnim uslovima, rezultat je prelep bronzan ten, koji je estetski veoma privlačan. Naravno, idealni uslovi podrazumevaju korišćenje adekvatne zaštite, poput kreme za sunčanje sa odgovarajućim SPF faktorom, i zdravu dozu izlaganja suncu. Pored tamnjenja, možete uživati i u prednostima povećane proizvodnje vitamina D, koji je izuzetno važan za opšte zdravlje.
Tokom meseci kada sunčanje možda nije najbolja ideja, neki ljudi se odlučuju za solarijume, koji mogu postići isti rezultat—lepo preplanulu kožu—u kraćem vremenskom periodu. Ali, koja je razlika između sunčanja i korišćenja solarijuma? Da li solarijumi mogu pomoći u proizvodnji vitamina D tokom zimskih meseci? Koji su rizici povezani sa sunčanjem u poređenju sa korišćenjem solarijuma? Na ova (i još neka) pitanja odgovaramo u nastavku.
Šta je preplanulost i kako nastaje?
Iako na prvi pogled deluje kao čisto estetska pojava, tamnjenje je zapravo odbrambeni odgovor kože na ultraljubičasto (UV) zračenje sa Sunca. Ovo UV zračenje se uglavnom sastoji od UVA (95%) i manjeg dela UVB (5%). Najopasnije UVC zračenje ne dopire do Zemljine površine. [1]
UVA zračenje je odgovorno za tamnjenje, dok UVB zraci izazivaju opekotine od sunca, što dovodi do oštećenja kože. Ten nastaje kada UV zračenje prodre u kožu i aktivira ćelije čiji je zadatak da zaštite kožu od mogućih oštećenja usled izlaganja suncu. Te ćelije se zovu melanociti.
Melanociti čine oko 1% svih ćelija kože, i svaka je povezana sa nekoliko susednih ćelija. Kao odgovor na UV zračenje, melanociti proizvode melanin. Melanin se zatim širi na okolne ćelije kože, što izaziva ravnomerno tamnjenje kože. [2]
Можда ће вас занимати и ови производи:
Tamnjenje zavisi od tipa kože
Brzina i intenzitet sa kojima sunce tamni ili sagoreva našu kožu u velikoj meri zavise od pigmentacije naše kože. Razlike u boji kože ne potiču od broja melanocita, već od nivoa njihove aktivnosti i tipa melanina koji proizvode. Najčešći oblik melanina kod svih tipova kože je eumelanin. Ovaj tamni oblik melanina odgovoran je za tamniju boju kože i kose. Drugi oblik melanina je feomelanin, koji se u većoj meri nalazi kod ljudi sa crvenom kosom. Ljudi azijskog porekla obično imaju otprilike dvostruko više eumelanina u odnosu na ljude evropskog porekla, dok ljudi afričkog porekla mogu imati i do šest puta više.
Zaštitna uloga melanina se jasno vidi kroz učestalost pojave raka kože. Ljudi afričkog porekla imaju do 70 puta manji rizik od razvoja raka kože u poređenju sa osobama svetlije puti.
- Tamna koža propušta samo oko 17% UVA i 7% UVB zračenja.
- Nasuprot tome, svetla koža, tipična za osobe evropskog porekla, propušta čak 55% UVA i 24% UVB zračenja.
Melanin kod osoba afričkog porekla je takođe otporniji na razgradnju i ostaje u koži trajno, dok ten kod Evropljana obično traje oko 10 dana. Međutim, taj period se može produžiti redovnim izlaganjem suncu. [2]
Melanin može biti opasan
Uprkos zaštitnoj ulozi tokom tamnjenja, melanin može postati štetan pri intenzivnom sunčanju i izloženosti UVA zračenju, jer može stupiti u interakciju sa DNK u ćelijama kože, što dovodi do oksidativnog stresa.
Feomelanin je naročito podložniji razgradnji u takvim uslovima. Ljudi svetle kože i crvene kose, koji obično imaju veće količine feomelanina, samim tim su u većem riziku od razvoja raka kože i trebalo bi da preduzmu dodatne mere zaštite kože. [3]
Tamnjenje podstiče proizvodnju vitamina D
Dok UVA zračenje može dovesti do tamnog tena, ono ne stimuliše proizvodnju vitamina D u koži. Za ovaj važan proces potreban je UVB spektar. Iako UVB čini samo 5% UV zračenja koje dopire do Zemlje, on je dovoljan da pokrene hemijsku reakciju u koži, pretvarajući 7-dehidroholesterol u vitamin D.
Vitamin D je od ključne važnosti za zdravlje kostiju jer pomaže u apsorpciji kalcijuma. Takođe može pomoći u ublažavanju simptoma depresije, jačanju imunog sistema i boljoj regulaciji upala.
Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), preporučeni dnevni unos vitamina D je 15 µg. Koliko vitamina D se proizvodi izlaganjem suncu?
Ako je čitavo telo izloženo suncu 15–20 minuta, što rezultira blagom ružičastim nijansom kože, može se proizvesti oko 250 µg vitamina D. Ova količina je višestruko veća od dnevne potrebe. [4]
Međutim, produženo izlaganje suncu bez adekvatne zaštite donosi više štete nego koristi, i može dovesti do opekotina i oštećenja kože. Kada se dostigne maksimalna količina proizvedenog vitamina D, telo aktivira zaštitni mehanizam koji proizvodi neaktivne metabolite, što znači da duže izlaganje suncu neće rezultirati većom količinom vitamina D.[4]
Iako kreme za sunčanje sa SPF faktorom blokiraju UV zračenje da prodre u kožu, one ne blokiraju u potpunosti proizvodnju vitamina D u stvarnim uslovima.[5]
Tokom zimskih meseci ili zbog savremenog načina života, izloženost suncu može biti smanjena, pa se preporučuje da se vitamin D nadoknadi putem ishrane ili suplemenata. Dobri prehrambeni izvori vitamina D uključuju losos (66% dnevne potrebe na 100 g), sardine (24% dnevne potrebe na 100 g), jaja (5% dnevne potrebe na 100 g), kao i pečurke i lišajeve koji su bili izloženi sunčevoj svetlosti.
Kako funkcionišu solarijumi?
Solarijumi pružaju brz i efikasan način da se postigne preplanuli ten tokom cele godine. Umesto višesatnog sunčanja, ten se može dobiti za samo 5 minuta korišćenjem solarijuma. U prošlosti je ova praktičnost solarijume učinila izuzetno popularnim. Ipak, istraživanja o njihovim zdravstvenim efektima i kasnije regulative dovele su do značajnog pada njihove upotrebe, pa ih više od polovine bivših korisnika sada izbegava.
Za razliku od sunčeve svetlosti, koja sadrži svetlost raznih talasnih dužina, solarijumi pretežno emituju UVA zračenje. Ova vrsta zračenja podstiče proizvodnju melanina, što dovodi do tamnjenja kože. Savremeni solarijumi emituju i malu količinu UVB zračenja, koje, iako može izazvati opekotine kod dužeg izlaganja, takođe pomaže u proizvodnji vitamina D. Proizvođači nastoje da poštuju ograničenja propisana od strane Evropske komisije, zasnovana na dugoročnim posmatranjima koja ukazuju da solarijumi povećavaju rizik od melanoma.
Brojne studije su potvrdile vezu između redovne upotrebe solarijuma i povećanog rizika od melanoma. Meta-analize ovih studija pokazuju da se rizik od razvoja melanoma značajno povećava (do 27%) ukoliko posećujete solarijum deset ili više puta godišnje.[6]
Koncentrisana UVA zračenja u solarijumima podstiču stvaranje slobodnih radikala, što izaziva oksidativni stres u koži. Pored povećanog rizika od melanoma, to dovodi i do prevremenog starenja kože i nastanka bora.[7]
Novi trend – kolagen solarijumi
Kolagen solarijumi, koji obećavaju povećanu proizvodnju kolagena radi podmlađivanja i regeneracije kože, funkcionišu drugačije od tradicionalnih solarijuma. Dok obični solarijumi koriste UV zračenje za tamnjenje, kolagen solarijumi se oslanjaju na infracrveno (IR) zračenje, koje mi uglavnom doživljavamo kao toplotu.
Infracrvene lampe su prisutne na tržištu već nekoliko decenija i mogu zaista pomoći u tretiranju i regeneraciji kožnih problema. Ipak, nauka još uvek ima mnogobrojna neodgovorena pitanja kada je u pitanju infracrveno zračenje, a kolagen solarijumi, koji postaju sve popularniji, često obećavaju više nego što zapravo mogu da pruže.
Takođe je važno napomenuti da proizvođači često kombinuju tamnjenje sa proizvodnjom kolagena, pa većina ovih solarijuma takođe emituje UV zračenje. Kombinacija UV zračenja, koje oštećuje kožu, i IR zračenja, koje bi trebalo da je obnavlja, ukazuje na to da su tvrdnje o čudesnim efektima ovih uređaja možda donekle preuveličane.
Koji je oblik tamnjenja bolji?
Prirodno sunčanje ima i rizike i prednosti. Zračenje koje dopire do Zemljine površine ne samo da potamni kožu, već stimuliše i proizvodnju velikih količina vitamina D. Kod prirodnog sunčanja možete kontrolisati koliko vremena provodite na suncu, čime se izbegavaju nepotrebni zdravstveni i estetski rizici. Uz odgovarajuću zaštitu, rizik od opekotina od sunca i oštećenja kože je minimalan, a u najgorim slučajevima upravo ta oštećenja mogu dovesti do raka kože.
Solarijumi su dostupni tokom cele godine i efikasni su, ali uprkos međunarodnim regulativama, i dalje postoji rizik da emitovano UV zračenje ne zadovoljava bezbednosne standarde, čime se povećava zdravstveni rizik, poput većih šansi za razvoj melanoma. Pored toga, intenzivno UVA zračenje odgovorno je za ubrzano starenje kože. Za razliku od sunčanja pored vode, sunčanje u solarijumu je brzo, ali ne podrazumeva druge prijatne aktivnosti koje možete raditi na plaži.
Na prvi pogled je jasno da je kontrolisano sunčanje, koje može učiniti letnje dane prijatnijim, bezbednija alternativa. Ipak, ključno je ne zaboraviti odgovarajuću zaštitu. Uz prave mere predostrožnosti, sunčanje je sigurno bolji izbor od ležanja u zatvorenom prostoru gde se kancerogeno zračenje emituje sa vrlo male udaljenosti.
[1] IARC Working Group on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK304366/
[2] Brenner, M. and V.J. Hearing - The protective role of melanin against UV damage in human skin. – https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1751-1097.2007.00226.x
[3] Ito S, Kolbe L, Weets G, Wakamatsu K. Visible light accelerates the ultraviolet A-induced degradation of eumelanin and pheomelanin – https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/pcmr.12754
[4] Mostafa WZ, Hegazy RA. Vitamin D and the skin: Focus on a complex relationship: A review – https://doi.org/10.1016/j.jare.2014.01.011
[5] Neale, R E et al. “The effect of sunscreen on vitamin D: a review.” – https://doi.org/10.1111/bjd.17980
[6] Dessinioti, C.; Stratigos, A.J. An Epidemiological Update on Indoor Tanning and the Risk of Skin Cancers.– https://doi.org/10.3390/curroncol29110699
[7] Lan CE, Hung YT, Fang AH, Ching-Shuang W. Effects of irradiance on UVA-induced skin aging – https://doi.org/10.1016/j.jdermsci.2019.03.005
Dodaj komentar