Sadržaj
Alkoholna pića prate čovečanstvo vekovima. Bez obzira na to gde pogledate u istoriji, pronaći ćete zapise o vinu, pivu ili drugim fermentisanim napicima koji su, u većim količinama, menjali svest. Smatralo se čak da alkohol ima lekovita svojstva, uprkos tome što je prekomerno konzumiranje često dovodilo do mamurluka, glavobolja i dehidratacije. Konzumirao se ne samo uz obroke—budući da je voda često bila kontaminirana—već i kao ključni deo proslava. Danas alkohol ostaje centralni deo društvenih događaja. Postao je toliko normalizovan da se oni koji ga ne konzumiraju često smatraju čudnim. Ipak, istina ostaje da je alkohol, po mnogim merilima, jedna od najštetnijih supstanci. On šteti ne samo fizičkom i mentalnom zdravlju osobe koja pije, već utiče i na one oko nje.
Alkohol je droga
Uprkos tome što je široko dostupan u prodavnicama, alkohol se i dalje klasifikuje kao droga. Ključni sastojak odgovoran za njegove efekte je etanol. Problem sa etanolom leži u načinu na koji deluje. Većina drugih droga ili imitira supstance prisutne u mozgu (poput opijata) ili deluje na specifične receptore u mozgu (kao što je THC). Etanol, međutim, predstavlja malu molekulu koja može prolaziti kroz ćelijske membrane, utičući na funkciju ćelija iznutra.
Tačan mehanizam delovanja etanola nije potpuno jasan. Zbog svoje male veličine, etanol se širi kroz telo difuzijom, lako dosežući različite delove tela. Nekada se smatralo da su njegovi efekti na centralni nervni sistem (CNS) nespecifični. Danas znamo za preko 20 potencijalnih mesta delovanja u mozgu, uključujući efekte na GABA receptore, sisteme serotonina i dopamina, pa čak i opioidne receptore.
Više od 90% konzumiranog etanola se metabolizuje, dok se ostatak izlučuje putem urina, znoja i daha. Nakon konzumacije, etanol ulazi u krvotok iz digestivnog trakta i transportuje se do jetre. Čak i jedno piće (0,04 litra žestokog pića, pivo ili čaša vina) može predstavljati opterećenje za jetru i njenu sposobnost da metabolizuje etanol. Kao rezultat, etanol ostaje u telu duže vreme, utičući ne samo na mozak, već i na sve druge organe.
U jetri se etanol razlaže pomoću enzima alkohol dehidrogenaze na acetaldehid. Acetaldehid je toksičan i kancerogen, pa se brzo pretvara drugim enzimom, acetaldehid dehidrogenazom, u acetat (jonski oblik sirćetne kiseline), koji je samo blago toksičan i može se koristiti kao alternativni izvor energije. Smatra se da je acetat jedan od glavnih uzroka mamurluka.[1]
Uticaj alkohola na dopaminski sistem u velikoj meri je odgovoran za njegovu izrazitu zavisnost i razvoj zavisnosti. Što više alkohola osoba konzumira, više se dopamina oslobađa, što povećava verovatnoću zavisnosti.[2]
Akutni efekti alkohola zavise od procenta alkohola u krvotoku. Međutim, uobičajeno korišćena mera je ‰ (promil). Efekti se generalno mogu kategorisati na sledeći način:
Efekat | |
|---|---|
| 0.2 – 0.39 | Normalna koordinacija, uz blago smanjenje inhibicija. |
| 0.4 – 0.59 | Osjećaj blagostanja, blaga euforija, osećaj topline, blago narušeno rasuđivanje i smanjena pažnja. |
| 0.6 – 0.99 | Blago narušena ravnoteža, govor, vid, vreme reakcije i sluh. Euforija u kombinaciji sa smanjenom samokontrolom. Oštećenje pamćenja. |
| 1 – 1.29 | Značajno narušena ravnoteža, primetni gubitak pažnje, nejasan govor, smanjen periferni vid i sporija reakcija. |
| 1.3 – 1.59 | Ozbiljno narušena koordinacija i motorika. Zamagljen vid i gubitak ravnoteže. Euforija prelazi u disforiju (neprijatna osećanja). |
| 1.6 – 1.99 | Disforija i mučnina. Tipična slika osobe pod visokim dejstvom alkohola, bez koordinacije. |
| 2 – 2.49 | Potreba za pomoći prilikom hodanja. Potpuna mentalna konfuzija. Disforija uz mučninu i povraćanje, sa mogućnošću gubitka svesti. |
| 2.5 – 3.99 | Trovanje alkoholom. Gubitak svesti. |
| 4 i više | Koma i potencijalna smrt usled prestanka disanja. |
[3]
Можда ће вас занимати и ови производи:
Efekti Alkohola na Mozak
Alkohol dolazi do mozga putem krvotoka, baš kao i do ostatka tela. Budući da ne zahteva varenje, direktno prelazi iz digestivnog sistema u krv. Kao što je ranije pomenuto, iako su njegovi efekti na mozak široko proučavani, ne postoji jedinstveni mehanizam koji u potpunosti objašnjava njegovo delovanje. Jedan od najpoznatijih mehanizama je njegov uticaj na GABAA receptore, slično kao kod nekih anestetika. Usporava CNS i deluje kao depresant, zbog čega se osećamo opuštenije i samouverenije nakon konzumacije.[4]
Pored GABAA receptora, koji su povezani sa jonskim kanalima, etanol utiče i na druge jonske kanale. U nekim slučajevima ima potiskujući efekat, dok u drugim pojačava signalne transmisije u mozgu, što doprinosi opštem disbalansu i disfunkciji CNS-a.
Kao i svaka droga, etanol oštećuje mozak. Među legalnim i ilegalnim supstancama, etanol je jedna od najštetnijih u smislu degeneracije moždanih ćelija. Takođe usporava neurogenezu i neuroplastičnost – stvaranje novih veza između moždanih ćelija.[5] Pored toga, etanol može izazvati programiranu ćelijsku smrt (apoptozu).[6]
Studija iz 2022. godine, koja je obuhvatila preko 39.000 učesnika, pokazala je da čak i ekvivalent jedne male čaše piva dnevno dovodi do značajnog smanjenja mozga i ubrzanog starenja mozga. Prirodno, ovaj efekat se pogoršava s povećanjem broja pića dnevno. Na osnovu ove i drugih studija, jasno je dokazano da ne postoji bezbedna količina alkohola.[7]
Hronični efekti konzumacije alkohola ozbiljno narušavaju funkciju mozga, doprinose gubitku moždane mase i, u teškim slučajevima alkoholizma, mogu dovesti do alkoholom izazvane demencije.
Kako Alkohol Utiče na Telo Osim na Mozak?
Pored štetnih efekata na mozak, konzumacija alkohola je značajan faktor rizika za mnoge bolesti. Određivanje njegovih tačnih mehanizama je izazovno jer se alkohol širi celim telom bez većih ograničenja.
Kardiovaskularni Sistem
Čak i minimalni unos alkohola povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Studije koje su nekada sugerisale zaštitni efekat umerenog konzumiranja alkohola na zdravlje srca pokazale su se kao zablude. Nedavni podaci sada ukazuju na to da alkohol povećava rizik od kardiovaskularnih problema, bez obzira na količinu konzumiranog alkohola.[8] Jedan od glavnih razloga za povećan rizik je uticaj alkohola na krvni pritisak. Redovna konzumacija alkohola dovodi do stalno povišenog krvnog pritiska, što povećava verovatnoću srčane insuficijencije. Rizik od moždanog udara takođe raste.[9]
Dugoročna upotreba alkohola takođe dovodi do toksičnosti izazvane alkoholom, što uzrokuje kardiomiopatiju (grupu bolesti srčanog mišića). Ovo rezultira nepovratnim oštećenjem srca i njegovih funkcija, što dovodi do srčane insuficijencije i aritmija. Ako osoba sa ovim stanjem nastavi da pije, rizik od smrti u narednih 10 godina raste na 80%.[10]
Digestivni Sistem
Digestivni sistem takođe trpi posledice konzumacije alkohola, a oštećenje jetre je najpoznatiji problem. Jetra se trudi da metabolizuje alkohol u manje štetne supstance, ali ima ograničen kapacitet koji se lako može premašiti. Često preopterećivanje jetre dovodi do oštećenja i na kraju do ciroze. Ciroza se javlja kada jetra stvara ožiljno tkivo kao odgovor na nepovratna oštećenja, što otežava njenu normalnu funkciju. Ciroza se svrstava među 10 vodećih uzroka smrti u svetu.
Pored ciroze, alkoholni hepatitis (zapaljenje jetre) i masna jetra (stanje u kojem se masnoća nakuplja u jetri i može dovesti do zapaljenja i ciroze) su česti problemi. Pankreatitis (zapaljenje pankreasa) i povećan rizik od raka pankreasa takođe su česte posledice prekomerne upotrebe alkohola.[11]
Rak
Konzumacija alkohola povezana je s većim rizikom od različitih vrsta raka jer je etanol klasifikovan kao kancerogen prve grupe od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), svrstavajući ga u istu kategoriju kao supstance pronađene u duvanskom dimu. Kancerogeni efekat etanola nastaje zbog njegove lakoće prolaska kroz ćelijske membrane, gde izaziva metilaciju DNK, narušavajući regulaciju gena. Takođe izaziva oksidativni stres, dodatno oštećujući DNK. Ovo često dovodi do raka dojke, kolorektalnog raka, oralnog raka i raka jetre.[12]
Dodatni Negativni Efekti na Zdravlje
- Konzumacija alkohola takođe utiče na imuni sistem ometajući signalne puteve i izazivajući oslobađanje proinflamatornih supstanci, delimično zbog uticaja na crevni mikrobiom.[13]
- Tipična nuspojava povezana sa upotrebom alkohola je alkoholna neuropatija, koja podrazumeva oštećenje nerava direktno izazvano etanolom. Ovo se manifestuje lošom koordinacijom (čak i kada osoba nije pod dejstvom alkohola), parestezijom (utrnulošću i peckanjem u ekstremitetima) i bolom.[14]
- Konzumacija alkohola negativno utiče na kvalitet sna. Iako visoka koncentracija alkohola u krvi može imati sedativni efekat i ubrzati proces uspavljivanja, ukupan kvalitet sna je značajno narušen, što negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje.[15]
- Hronična konzumacija alkohola smanjuje proizvodnju testosterona kod muškaraca nakon samo osam pića nedeljno. Niži nivoi testosterona ne utiču samo na plodnost, već i na libido i ukupnu fizičku sposobnost, kako u svakodnevnim aktivnostima, tako i u spavaćoj sobi.[16]
- Pored toga, i akutna i hronična upotreba alkohola ima veliki uticaj na mentalno zdravlje. Iako privremeni efekti mogu pružiti olakšanje, alkohol zapravo pogoršava simptome anksioznosti i depresije. Visoke doze uzrokuju trenutne negativne efekte, dok blaža konzumacija često rezultira simptomima anksioznosti i depresije nakon trežnjenja. Kako se zavisnost od alkohola razvija, pojedinci mogu završiti u začaranom krugu iz kojeg je teško pobeći, što utiče ne samo na njihov život već i na živote ljudi oko njih. U smislu negativnog uticaja na mentalno zdravlje i društvenu okolinu, alkohol je verovatno najgora droga poznata čovečanstvu.[17]
Čak i umerena konzumacija alkohola, koja se često smatra bezopasnom, utiče na zdravlje na više nivoa. Lako može prerasti u hroničnu upotrebu povezanu sa zavisnošću, što dovodi do brzog fizičkog propadanja. Oštećenja organa, poput srca ili mozga, izazvana prekomernim unosom alkohola često su nepovratna i trajno utiču na osobe koje podležu ovoj zavisnosti.
Alkohol kao Faktor Rizika za Gojaznost
Alkohol se često zanemaruje pri brojanju kalorija. Ovo je greška, jer etanol sam po sebi ima kalorijsku vrednost. U poređenju sa uobičajenim makronutrijentima, masti pružaju oko 9 kcal/g, dok ugljeni hidrati i proteini daju po oko 4 kcal/g. Etanol u alkoholnim pićima sadrži približno 7 kcal/g. Tako večernje uživanje u vinu može biti ekvivalent konzumiranju malog obroka. Osim toga, ako se tokom ovog perioda konzumira i hrana, ispijanje vina se pretvara u nutritivno siromašnu kalorijsku bombu.
Kalorije iz alkoholnih pića mogu biti posebno opasne. Ne samo da povećavaju unos kalorija, potencijalno dovodeći do gojenja, već predstavljaju i tzv. „prazne kalorije“, bez ikakve nutritivne vrednosti. Na primer, konzumiranje samo jedne limenke piva dnevno može dodati skoro 1.500 kcal nedeljnom unosu bez ikakve koristi za vaše telo.
Zaključak
Konzumacija alkohola je toliko normalizovana širom sveta da često aktivno ignorišemo njene negativne uticaje na zdravlje. Međutim, alkohol s pravom spada u kategoriju narkotičkih i zavisničkih supstanci. Za razliku od većine droga, može ometati funkcionisanje celog tela i oštetiti sve organe koje dospe. Zbog svoje veličine, molekul etanola može prodrijeti svuda. Povećanjem oksidativnog stresa, oštećenjem DNK i narušavanjem ukupne homeostaze organizma, alkohol uzrokuje štetu širom celog sistema. Stoga, najzdravija količina alkohola je nijedna.
[1] Maxwell, C. R., Spangenberg, R. J., Hoek, J. B., Silberstein, S. D., & Oshinsky, M. L. Acetate Causes Alcohol Hangover Headache in Rats – https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0015963
[2] Ma H, Zhu G. The dopamine system and alcohol dependence – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25092951/
[3] Blood alcohol concentration - University of Notre Dame. (n.d.). – https://mcwell.nd.edu/your-well-being/physical-well-being/alcohol/blood-alcohol-concentration/
[4] Ingrid A. Lobo; R. Adron Harris. (2008). GABAA receptors and alcohol – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18423561/
[5] Crews F. T. (2008). Alcohol-related neurodegeneration and recovery: mechanisms from animal models – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3860462/
[6] Han, Jae Yoon et al. “Ethanol induces cell death by activating caspase-3 in the rat cerebral cortex.” – https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S101684782313216X?via%3Dihub
[7] Daviet, R., Aydogan, G., Jagannathan, K. et al. Associations between alcohol consumption and gray and white matter volumes in the UK Biobank – https://www.nature.com/articles/s41467-022-28735-5
[8] Schutte, Rudolph et al. “Alcohol - The myth of cardiovascular protection.” - – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34999329/
[9] Tackling G, Borhade MB. Hypertensive Heart Disease (2024) – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK539800/
[10] Shaaban A, Gangwani MK, Pendela VS, et al. Alcoholic Cardiomyopathy – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK513322/
[11] Varghese J, Dakhode S. Effects of Alcohol Consumption on Various Systems of the Human Body: A Systematic Review – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36381944/
[12] Rumgay H, Murphy N, Ferrari P, Soerjomataram I. Alcohol and Cancer: Epidemiology and Biological Mechanisms – https://www.mdpi.com/2072-6643/13/9/3173
[13] The gastrointestinal microbiome: alcohol effects on the composition of intestinal microbiota. Engen PA, Green SJ, Voigt RM, Forsyth CB, Keshavarzian A. – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26695747/
[14] Sadowski A, Houck RC. Alcoholic Neuropathy: – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK499856/
[15] Colrain IM, Nicholas CL, Baker FC. Alcohol and the sleeping brain – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25307588/
[16] Koh K, Kim SS, Kim JS, Jung JG, Yoon SJ, Suh WY, Kim HG, Kim N. Relationship between Alcohol Consumption and Testosterone Deficiency according to Facial Flushes among Middle-Aged and Older Korean Men – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36444123/
[17] Drug harms in the UK: a multicriteria decision analysis Nutt, David J et al. The Lancet - – https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(10)61462-6/fulltext
Dodaj komentar