Sadržaj
Tokom poslednjih 100 godina, uspeli smo da produžimo ljudski životni vek na relativno visoke brojeve. To pre svega dugujemo medicinskim dostignućima koja su nam omogućila da pobedimo mnoge zarazne bolesti. Napredak u dijagnostici i lečenju omogućio nam je da dostignemo sve starije godine, što danas uzimamo zdravo za gotovo. Osim moderne medicine, i saznanja o tome kako zdrav način života pomaže da se uspori starenje i poboljša kvalitet života takođe doprinose dugovečnosti. Jedan od često pominjanih pojmova u savremenoj nauci su telomeri, koji se čine korisnim pokazateljem dugovečnosti. Zašto je to tako i da li su zaista najbolji pokazatelj? Odgovore ćete pronaći u ovom tekstu.
Šta su telomeri i kako rade?
Telomeri su krajnji delovi DNK. Za razliku od bakterija, ljudska DNK je linearna – ima početak i kraj. Organizovana je u 23 para hromozoma, a svaki od njih na svojim krajevima ima telomere, koje možemo zamisliti kao zaštitne kapice. Svaka vrsta ima specifične telomerske DNK sekvence koje se više puta ponavljaju. Ovo ponavljanje omogućava formiranje specijalizovane strukture koja štiti naše hromozome od skraćivanja.
Telomeri se skraćuju sa svakom deobom ćelije. Ovaj proces se stalno dešava jer našem telu neprekidno trebaju nove ćelije kako bi obnavljalo tkiva. Svaki put kada se ćelija podeli, dolazi do replikacije (kopiranja) DNK. Međutim, kopiranje dvostrukih lanaca DNK predstavlja izazov za ćelije – lanci su usmereni u suprotnim pravcima, dok enzimi koji kopiraju DNK deluju samo u jednom pravcu. Kao rezultat, jedan lanac ostaje nepotpun, što dovodi do postepenog skraćivanja DNK.
Можда ће вас занимати и ови производи:
Dužina telomera i starenje
Jedan DNK lanac postaje nešto kraći pri svakoj ćelijskoj deobi zbog skraćivanja telomera. To znači da je broj ćelijskih deoba ograničen dužinom telomera. Kada telomeri postanu prekratki, ćelija više ne može da se deli — stari i na kraju odumire. Zato dužina telomera može biti koristan pokazatelj starenja ćelija. Jedine ćelije koje ne doživljavaju skraćivanje telomera su matične ćelije i ćelije raka. One imaju aktivan enzim (telomerazu) koji može produžavati telomere, omogućavajući im da se neograničeno dele, osim ako drugi faktori, poput mehaničkog ili drugog oštećenja, ne intervenišu. [1]
Međutim, podaci nisu uvek jednostavni. Dužina telomera zavisi ne samo od starosti u trenutku merenja, već i od tipa ćelija, genetike i načina života. Ubrzano skraćivanje telomera povezano je sa značajno većim rizikom od bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, određene vrste raka i osteoporoza. Ova oboljenja znatno skraćuju životni vek. [2]
Koji faktori ubrzavaju skraćivanje telomera?
Dužina telomera prirodno opada sa godinama. To je proces koji se ne može u potpunosti izbeći. Ipak, određeni faktori mogu pozitivno ili negativno uticati na njihovu dužinu. Faktori koji ubrzavaju skraćivanje telomera često su povezani sa oksidativnim stresom i upalom [2]:
- Pušenje
- Nedostatak spavanja
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Gojaznost
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Stres
Sa aspekta dugovečnosti i zdravlja, možemo usporiti skraćivanje telomera. Bilo koji oblik fizičke aktivnosti povezan je sa dužim telomerima. Bilo da su istraživanja usmerena na trening snage ili aerobne aktivnosti (poput trčanja), fizički aktivne osobe dosledno pokazuju znatno bolje stanje telomerske DNK, što odgovara nižem riziku od hroničnih bolesti i preranog starenja [3–4]. Iako ne možemo zaustaviti protok vremena i samo starenje, možemo ga svakako usporiti.
Koji drugi faktori utiču na dugovečnost?
Iako dužina telomera ukazuje na starenje ćelija, ona nije jedini faktor koji određuje dugovečnost. Može ukazivati na ubrzano starenje, ali takođe može odražavati i posledice nezdravog načina života. Dugovečnost je višefaktorska, što znači da na nju utiče širok spektar različitih varijabli. Jedan od najjačih faktora koji utiču na dugovečnost je stil života, koji ne utiče samo na dužinu telomera, već i na dugoročno funkcionisanje celokupnog organizma.
Pored načina života, genetika takođe igra značajnu ulogu u zdravlju i dugovečnosti. Bilo da se radi o predispoziciji za određene bolesti ili o urođenoj sposobnosti za duži život, genetski faktori se ne mogu zanemariti. Ipak, na njih se može uticati kroz izbore u načinu života, što je poznato kao epigenetika.
Rizik od hroničnih bolesti i smanjenog kvaliteta života takođe je povezan sa zdravljem crevnog mikrobioma. Crevni mikrobiom značajno utiče na funkciju imunog sistema, pa čak i na moždanu aktivnost. Zdrav mikrobiom povezuje se sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, od dijabetesa do depresije.
Dug i kvalitetan život zavisi ne samo od fizičkog zdravlja, već i od mentalnog blagostanja i snažnih društvenih veza. Ovi faktori utiču na zdravlje kroz složene veze između nervnog sistema, mozga, imunog sistema i endokrinog sistema. [5]
Kako živeti duže i zdravije
Istraživanja sprovedena u poslednjim decenijama jasno potvrđuju pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na celokupno – kako fizičko, tako i mentalno – zdravlje. Takođe je dobro poznato da je dovoljno kvalitetnog sna neophodno za svakodnevno funkcionisanje i formiranje zdravih prehrambenih navika. Raznovrsna ishrana koja sadrži sve esencijalne makronutrijente, bogata proteinima i vlaknima, a siromašna prerađenim namirnicama, obezbeđuje telu odgovarajuće gorivo i građevinski materijal. Međutim, zdrav način života koji uključuje vežbanje, san i nutritivno bogatu ishranu bio bi nepotpun bez mentalnog zdravlja i značajnih međuljudskih odnosa.
Ne moramo „izmišljati toplu vodu“ niti tragati za trendi tehnikama biohakovanja. Ključni stubovi dugog i zdravog života su:
- Fizička aktivnost
- Spavanje
- Dijeta
- Mentalno blagostanje
- Jake veze
Sinergija ovih pet faktora ne samo da pomaže usporavanju skraćivanja telomera, već donosi i brojne druge benefite koji omogućavaju duži i zdraviji život. Već smo istražili dodatne savete o produženju životnog veka u prethodnim blogovima.
Zaključak
Telomeri mogu služiti kao pouzdan pokazatelj brzine starenja naših ćelija. Ako se njihovo skraćivanje ubrza zbog loših izbora u načinu života, rizik od razvoja hroničnih bolesti se povećava, što značajno smanjuje životni vek. Ipak, dugovečnost ne zavisi isključivo od dužine telomera, već od složenih interakcija koje se odvijaju na molekularnom i ćelijskom nivou unutar ljudskog tela. Stoga je najefikasniji pristup ka dužem i zdravijem životu u sveobuhvatnim promenama načina života i proaktivnom pristupu sopstvenom zdravlju.
[1] Heidinger BJ, Blount JD, Boner W, Griffiths K, Metcalfe NB, Monaghan P. Telomere length in early life predicts lifespan - doi: 10.1073/pnas.1113306109
[2] Shammas MA. Telomeres, lifestyle, cancer, and aging - 10.1097/MCO.0b013e32834121b1
[3] Song S, Lee E, Kim H. Does Exercise Affect Telomere Length? A Systematic Review and Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials -: 10.3390/medicina58020242
[4] Tucker LA, Bates CJ. Telomere Length and Biological Aging: The Role of Strength Training in 4814 US Men and Women - doi: 10.3390/biology13110883
[5] Tausk, Francisco et al. “Psychoneuroimmunology.”- doi:10.1111/j.1529-8019.2008.00166.x
Dodaj komentar