Šta je BMI, koja su njegova ograničenja i kako se računa?

Indeks telesne mase, obično skraćeno kao BMI, jedan je od pokazatelja zdravlja koji ima za cilj da pokaže da li imate premalu težinu, odgovarajuću težinu ili previše kilograma i treba da smršate. Ipak, možda ste ga već izračunali sami i primetili da rezultat ne odražava uvek stvarnost. Na primer, kod bodibildera često ukazuje na prekomernu težinu ili čak gojaznost.

Šta onda treba misliti o tome? Možemo li zaista verovati BMI-ju i oslanjati se na njega da bismo pratili svoju težinu i opšte zdravlje?

Šta je BMI?

Indeks telesne mase, poznatiji kao BMI, je jednostavan alat za procenu telesne težine. Broj koji dobijete kalkulacijom BMI-ja daje osnovnu ideju o tome koliko se vaša težina uklapa sa vašom visinom. Njegova jednostavnost i brz način izračunavanja verovatno objašnjavaju njegovu široku upotrebu i popularnost. Prvi put je osmišljen 1830. godine od strane belgijskog statističara i matematičara, Adolfa Ketelea. U to vreme, naučnici su trebali metodu za brzo i efikasno ocenjivanje telesne težine populacije, kako bi identifikovali potencijalne zdravstvene rizike. BMI ne samo da pomaže u praćenju stope gojaznosti, već i ukazuje na slučajeve premale težine, što je posebno važno u zemljama u razvoju. ^[4,8]

Danas, na osnovu BMI-ja, možemo reći da je 2019. godine oko 59% odraslih koji žive u zemljama Evropske unije bilo ili prekomerne težine ili gojazno. Procenat je bio viši kod muškaraca (63%) nego kod žena (54%). Koristeći ove rezultate i statistike, zemlje mogu osmisliti strategije za efikasno rešavanje problema. ^[17]

BMI je prvobitno osmišljen za praćenje populacija, a ne za procenu pojedinačne težine ili predviđanje ličnih zdravstvenih problema. Međutim, tokom vremena počeo je da se koristi i u te svrhe. Tu postaju očigledni njegovi najveći nedostaci. Uglavnom zanemaruje individualne razlike u populaciji, poput raspodele masti, godina ili pola. Ipak, ovi faktori su ključni za određivanje da li nečija težina predstavlja veći zdravstveni rizik.

Kako da izračunate BMI?

Izračunavanje BMI-ja je vrlo jednostavno. Potrebno je da znate svoju telesnu težinu u kilogramima i visinu u metrima, a zatim da primenite ovu formulu:

BMI = telesna težina (kg) / visina (m)²

Da bismo to ilustrovali, uzmimo za primer Anu, koja ima 60 kg i visoka je 165 cm. Njena kalkulacija BMI-ja bi izgledala ovako:

BMI = 60/1.65² = 22.03 kg/m

Uz ovu jednostavnu kalkulaciju, Ana može da utvrdi da njen BMI rezultat, kako ćemo kasnije diskutovati, spada u opseg idealne težine za njenu trenutnu visinu. Kada se kombinuje sa drugim metodama, poput tehnika za merenja telesne masti, može dobiti jasniju sliku o tome da li je njena težina optimalna sa stanovišta zdravlja.

Svoj BMI možete izračunati bilo kada. Za još lakšu kalkulaciju, možete koristiti naš BMI kalkulator.

Šta pokazuje moj BMI rezultat?

Vrednost koju dobijete kalkulacijom BMI-ja daje vam ideju da li imate normalnu težinu, premalu težinu, prekomernu težinu ili gojaznost. Na osnovu toga, možete dalje proceniti kako vaša težina može uticati na vaše zdravlje. Pogledajmo specifične opsege i šta znače.

Kratka klasifikacija BMI

Najčešće ćete naići na ovu jednostavniju klasifikaciju u formi BMI tabele koju je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

	BMI
Neuhranjenost	<18.5 kg/m2
Optimalna težina	18.5 – 24.9 kg/m2
Prekomerna težina	25 – 29.9 kg/m2
Gojaznost	≥30 kg/m2

Šta te vrednosti znače u praksi?

• BMI ispod 18.5 kg/m² smatra se vrlo niskim i ukazuje na premalu težinu. U tom slučaju verovatno je potrebno dobiti na težini kako bi se održalo zdravo telo.
• BMI od 18.5 – 24.9 kg/m² ukazuje na zdravu telesnu težinu u optimalnom opsegu. Iako ne možemo tačno odrediti procenat telesne masti, ovaj rezultat na prvi pogled sugeriše da je rizik od zdravstvenih problema nizak.
• BMI od 25 – 29.9 kg/m² ukazuje na prekomernu težinu. Ako je ova težina posledica viška masnoće, vaše telo će pozitivno reagovati ako izgubite nekoliko kilograma viška. Postizanje toga može se olakšati prilagođavanjem ishrane, praćenjem dobro osmišljenog trening plana i ukupnim unapređenjem životnog stila.
• BMI preko 30 kg/m² ukazuje na gojaznost. Ovo je povezano s brojnim zdravstvenim rizicima, pa je važno započeti proces mršavljenja kroz redukcijsku dijetu. Međutim, gojaznost je često složen zdravstveni problem, zbog čega je mudro pristupiti mu uz pomoć lekara—specijaliste za gojaznost i konsultovati se sa nutricionistom o promenama u ishrani.

Detaljnija klasifikacija BMI

Za još bolje razumevanje postoji i detaljnija klasifikacija u formi BMI tabele, takođe od SZO, koja deli gojaznost na nekoliko stepena prema težini stanja.

	BMI
Prevelika neuhranjenost	<16.5 kg/m2
Neuhranjenost	16.5 – 18.4 kg/m2
normalna težina	18.5 – 24.9 kg/m2
Prekomerna težina	25 – 29.9 kg/m2
Gojaznost klase 1	30 – 34.9 kg/m2
Gojaznost klase 2	35 – 39.9 kg/m2
Gojaznost klase 3 (morbidna gojaznost)	≥ 40 kg/m2

Nažalost, sam BMI ne pruža uvek jasnu sliku o tome da li je vaša težina zdrava ili ne. Za potpuno razumevanje idealno je znati procenat masti i mišićne mase pojedinca. Na primer, mršava osoba sa mnogo mišića, poput bodibildera, može biti svrstana u kategoriju prekomerne težine ili gojaznosti na osnovu BMI-ja. S druge strane, moguće je da neko bude klasifikovan kao osoba sa premalom ili normalnom težinom, dok zapravo ima minimalnu mišićnu masu i prekomeran procenat telesne masti. Ova situacija se naziva „mršava gojaznost,“ što nosi rizike po zdravlje poput povišenog nivoa holesterola, insulinske rezistencije i drugih metaboličkih problema. ^[7]

Ovakvi problemi uglavnom se javljaju kada koristimo BMI za procenu pojedinaca. Međutim, kada se koristi za analizu većih populacija—gde je BMI prikladniji—ovi nedostaci su manje izraženi. Na kraju krajeva, većina ljudi nisu bodibilderi, već imaju tipičan telesni sastav.

Ako izračunate svoj BMI da biste dobili najbolju moguću predstavu o svom statusu, takođe saznajte koliki je procenat telesne masti. Uređaji poput InBody-a mogu pružiti ovu uslugu, zajedno sa drugim metodama koje ćemo opisati u članku.

Можда ће вас занимати и ови производи:

Ograničenja BMI-ja

1. Ne uzima u obzir sastav tela

Da li se sećate bodibildera koji može biti klasifikovan kao gojazan prema BMI? Ovo se dešava jer izračunavanje ne uzima u obzir procenat mišića i masti u telu. Generalno, BMI se računa na osnovu “tipične” osobe sa prosečnom količinom mišića. Međutim, kada je reč o natprosečno mišićavom sportisti, velika težina usled mišićne mase tumači se u BMI tabelama kao višak kilograma ili gojaznost.

Ovo je značajno ograničenje BMI-a, posebno zato što gojaznost ima specifičnu definiciju. Odnosi se na prekomerno nakupljanje telesne masti koje predstavlja rizik po zdravlje. S druge strane, višak mišićne mase nije zabrinjavajuć. ^[9]

Kao što možda znate, mišići su gušći od masti, zbog čega sportisti često dobijaju pogrešne rezultate iz BMI kalkulacije. Vrlo je lako klasifikovati mišićavog sportistu sa 8% telesne masti kao gojaznog. Takođe, BMI može biti obeshrabrujuć kada gubite kilograme uz istovremeni trening snage. Vaša figura može drastično da se promeni, i možete izgledati vitko, ali vaga i BMI mogu sugerisati drugačije.

Stoga je idealno izmeriti i telesnu mast i mišićnu masu pre donošenja bilo kakvih zaključaka. Visok BMI prvenstveno ukazuje na težinu iznad “normalnog” opsega, ali ne znači automatski višak masti i gojaznost. ^[10]

Ako vas zanima šta još, osim mišićne mase, može doprineti većoj težini, obavezno pročitajte naš članak: Zašto vaga pokazuje veću težinu, a to nije mast

2. Ne uzima u obzir raspodelu masti

Nije važno samo koliko telesne masti imate, već i gde je uskladištena. Glavno razlikujemo dve vrste uskladištene masti—potkožnu i visceralnu. Potkožna mast je ona koju možemo videti na prvi pogled. Sklona je nakupljanju na butinama, zadnjici i ispod kože stomaka. Ovo prvenstveno predstavlja estetski problem.

Suprotno tome, visceralna mast možda neće biti vidljiva na prvi pogled jer je uskladištena oko organa u trbušnoj šupljini, ali je daleko rizičnija. Povezuje se sa problemima poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, pa čak i nekih vrsta karcinoma. ^[1,14]

Međutim, BMI kalkulacija ne može proceniti koju vrstu masti imate u višku. Stoga, osoba sa višim BMI, koja ima većinu svoje uskladištene masti u donjem delu tela, možda nema problem. S druge strane, neko sa BMI iznad normalnog opsega, čija se mast uglavnom nakuplja oko stomaka, treba da bude oprezniji.

3. Ne uzima u obzir pol

Raspodela telesne masti direktno je povezana sa polom. Mast se različito skladišti kod muškaraca i žena. Sigurno ste čuli za tipove tela kruška i jabuka. Oblik kruške tipičan je za žene, jer često imaju većinu masti uskladištenu na kukovima i butinama. Nasuprot tome, mast kod muškaraca obično se nakuplja oko stomaka, dajući mu oblik jabuke. Muškarci su takođe skloniji prekomernom skladištenju visceralne masti.

U praksi, ovo znači da muškarac i žena sa istom vrednošću BMI mogu imati značajno različite zdravstvene rizike. Žena sa većinom masti uskladištene u donjem delu tela može biti potpuno zdrava, čak i ako je gojazna. S druge strane, muškarac sa viškom masti uglavnom oko stomaka možda će morati da preispita svoj način života i izgubi na težini kako bi izbegao probleme poput visokog krvnog pritiska, holesterola ili nivoa šećera u krvi.

4. Ne uzima u obzir godine

Starost je još jedan faktor koji određuje koja količina uskladištene masti je zdrava za vas. Međutim, BMI kalkulacija ne uzima u obzir koliko godina imate, i zbog toga ne može pokazati koja bi idealna težina trebalo da bude prema godinama. Kao rezultat, procena ponekad može biti obmanjujuća. Na kraju krajeva, telo zdrave 25-godišnje žene prirodno izgleda drugačije od tela zdrave, aktivne žene u 60-im godinama. Dok mlađi ljudi lakše održavaju vitku figuru i optimalnu količinu mišićne mase, fiziološki je prirodnije da starije osobe imaju nešto manje mišića i više uskladištene masti.

Štaviše, iako često čujete da viši BMI i gojaznost dovode do većih zdravstvenih rizika, prag za ono što se smatra visokim BMI-jem blago se razlikuje za starije osobe. U starijem dobu, donja granica optimalnog BMI više nije 18,5 već 23 kg/m². Niži BMI kod starijih odraslih osoba zapravo je povezan sa višim stopama smrtnosti. Dakle, prilikom izračunavanja BMI, uvek je važno uzeti u obzir starost osobe. ^[14]

5. Ne uzima u obzir etničke razlike

Još jedan problem sa BMI kalkulacijom jeste što ne uzima u obzir razlike u telesnom sastavu među različitim etničkim grupama. To je zato što je BMI formula prvobitno razvijena na osnovu podataka belaca. U praksi, ovo ga čini manje primenjivim na druge etničke grupe. Na primer, Azijati imaju tendenciju da imaju veći procenat telesne masti pri nižim BMI vrednostima u poređenju sa belcima. S druge strane, osobe afričkog porekla često imaju veću gustinu kostiju i više mišićne mase, što takođe utiče na tumačenje njihovog BMI.

Ovo znači da ista vrednost BMI može ukazivati na različite telesne sastave kod različitih etničkih grupa, što dovodi do različitih zdravstvenih rizika. Idealno bi bilo da se prilikom procene BMI uzmu u obzir specifične karakteristike svake etničke grupe kako bi se dobila preciznija procena zdravlja pojedinca. ^[3,14]

Kako odrediti količinu telesne masti?

BMI ne pruža mnogo informacija o količini telesne masti. Zbog toga možete samo proceniti na osnovu onoga što vidite u ogledalu. Međutim, postoji nekoliko metoda koje mogu izmeriti ili proceniti ovo.

• Obim struka (WC), odnos struka i kuka (WHR) i odnos struka i visine (WHtR) mogu vam pomoći da procenite količinu telesne masti. Procene vrednosti se dobijaju iz tabela koje sadrže vrednosti za date parametre. Na primer, ako obim struka kod žene prelazi 88 cm, a kod muškarca 102 cm, to ukazuje na visok zdravstveni rizik. ^[2]
• Koristeći kaliper za merenje masti, možete izmeriti debljinu kožnih nabora, što vam omogućava da procenite procenat telesne masti.
• Vage sa bioelektričnom impedansom mere telesnu mast procenom električne provodljivosti različitih tkiva u telu. Na osnovu ovih informacija, možete odrediti proporcije mišićne mase, masti i drugih komponenti. Ovaj princip koriste poznati uređaji poput InBody i Tanita.
• Metode kao što su denzitometrija ili DEXA (dual-energy X-ray absorptiometry) pružaju najpreciznije rezultate, ali se uglavnom koriste u naučne svrhe, a prosečna osoba retko ima priliku da ih koristi u praksi. ^[5]

Koji su rizici povezani sa visokim BMI?

Razmotrimo osobu sa visokim BMI koja nije izuzetno mišićava. U ovom slučaju, rezultati nisu izobličeni zbog mišićne mase; ta osoba zaista spada u kategoriju prekomerne težine ili gojaznosti. Ovde BMI ispunjava svoju svrhu, upozoravajući vas da imate previše telesne masti, što može dovesti do različitih zdravstvenih problema. Koje su komplikacije povezane sa prekomernom težinom i gojaznošću?

• visok krvni pritisak
• visoki nivoi holesterola
• kardiovaskularni problemi, uključujući srčani udar
• dijabetes tipa 2
• giht
• apneja u snu
• metabolički sindrom
• mentalni problemi
• neki tipovi karcinoma (npr. kolorektalni, prostate, dojke ili materice)
• neplodnost
• apneja u snu
• komplikacije u trudnoći
• ortopedski problemi
• nealkoholna masna jetra ^[11,12]

Želite li da saznate u kojoj meri geni doprinose gojaznosti? Ako je tako, pogledajte članak: Kako geni utiču na vašu težinu i sklonost ka gojaznosti?

Koji su rizici povezani sa niskim BMI?

Svaki dan slušamo kako gojaznost ugrožava zdravlje. Međutim, suprotan problem, pothranjenost, ne dobija dovoljno pažnje, iako može predstavljati značajan rizik.

• Nedostatak hranljivih materija zbog neadekvatne ishrane je čest. Ovo uključuje manjak vitamina i minerala, kao što je gvožđe (anemija) ili kalcijum (hipokalcemija).
• Rizik od osteoporoze (smanjenja gustine kostiju) i učestalijih preloma raste.
• Slabi se imunitet i dolazi do hormonskih promena.
• Dovodi do umora, nižeg nivoa energije i smanjenih fizičkih i atletskih performansi.
• Pothranjenost je često povezana sa poremećajima u ishrani kao što su anoreksija nervoza, ortoreksija nervoza ili bulimija nervoza.
• Takođe može dovesti do gubitka kose i problema sa kožom.
• Kod žena i muškaraca može izazvati probleme sa plodnošću. ^[16]

„Trijada sportistkinja“ se često javlja kod sportistkinja i obično je povezana sa pothranjenošću, niskim unosom kalorija i visokom potrošnjom energije. Ovo stanje karakteriše niska dostupnost energije, menstrualna disfunkcija i smanjena gustina kostiju.

Možete saznati više o trijadi sportistkinja u članku: Kako se boriti protiv odsustva menstruacije i drugih simptoma trijade sportistkinja?

Trebate li se osloniti na BMI?

Indeks telesne mase (BMI) je dugo bio standard u proceni telesne težine i svakako ima svoju vrednost u praksi. Međutim, važno je prepoznati njegove ograničenja kako ne biste bili zavedeni potencijalno iskrivljenim rezultatima. Ako koristite BMI za procenu da li je vaša težina u zdravom rasponu, razmislite o dopunjavanju merenjem telesnog sastava. Razumevanjem vaših procenata masti i mišića uz vaš BMI, dobićete sveobuhvatniji uvid u svoje zdravlje, čineći BMI korisnijim alatom na vašem putu ka wellnessu.

Kako proceniti BMI u različitim grupama ljudi?

Indeks telesne mase je primenljiv za većinu ljudi, ali se ne može pouzdano primeniti na određene grupe.

• Za sportiste, BMI često daje netačne rezultate zbog veće mišićne mase, koja može podići indeks u raspon prekomerne težine ili gojaznosti. Zato je važno uzeti u obzir i procenat telesne masti i mišićne mase pri proceni njihovog ukupnog zdravlja.
• Za starije osobe, optimalan BMI je viši nego za mlađe odrasle. Smatra se zdravijim da održavaju BMI od najmanje 23 kg/m².
• Za decu i adolescente, BMI se procenjuje drugačije nego za odrasle. U ovom slučaju se koriste percentilne karte, koje uzimaju u obzir starost i pol. Ove karte obično koriste pedijatri. ^[13]
• Za trudnice, BMI se ne koristi za procenu težine. Povećanje težine tokom trudnoće uglavnom se sastoji od bebe, placente, amnionske tečnosti, povećanog volumena krvi i tkiva dojki. Telesna mast obično čini samo mali deo ukupnog povećanja težine. Umesto toga, postoje preporučene smernice za povećanje težine za trudnice, koje se zasnivaju na njihovoj pre-trudničkoj težini.

Koje su alternative BMI?

Izračunavanje BMI nije jedini metod za procenu optimalne telesne težine. Postoji nekoliko drugih indeksa koji takođe mogu pomoći u njenom određivanju.

• BMI Prime je prilagođeni proračun indeksa telesne mase. Određuje se deljenjem BMI vrednosti sa 25, što je gornja granica zdravog BMI. Dobijeni broj ukazuje na rizik u odnosu na ovaj prag. Na primer, BMI Prime od 1.4 znači da osoba ima 40% veću težinu nego što bi trebala za optimalan BMI.
• Rohrerov indeks (indeks korpulencije) se prvenstveno koristi za decu i adolescente, jer bolje uzima u obzir promene u rastu. Za izračunavanje je potrebna težina u gramima i visina u centimetrima. Na primer, rezultat ispod 110 kg/m² ukazuje na pothranjenost. ^[15]
• Broca indeks se može primeniti samo na osobe visine između 155 i 165 cm, što značajno ograničava njegovu upotrebu. ^[6]

Glavni Zaključci?

BMI je koristan alat za praćenje težine, ali ima svoje nedostatke. Ne uzima u obzir razlike među pojedincima, kao što su telesni sastav, distribucija masti, etničko poreklo ili starost. Ista BMI vrednost može predstavljati različite zdravstvene rizike za različite osobe. Stoga, prilikom praćenja težine, ne bi trebalo da se oslanjate samo na BMI vrednost; treba razmotriti i druge faktore, kao što su procenat mišića i pohranjene masti, kao i njihovu distribuciju u telu. Idealno bi bilo koristiti BMI kao vodilju i kombinovati ga sa drugim metodama za sveobuhvatniju procenu.

Da li sada bolje razumete kako BMI funkcioniše? Ako vam se dopao članak, slobodno ga podelite sa prijateljima i porodicom!

Sources:

[1] BAJPAI, A. Waist-to-Height Ratio—The New Body Mass Index? – https://link.springer.com/article/10.1007/s12098-022-04257-2

[2] FLEGAL, K. et al. Comparisons of percentage body fat, body mass index, waist circumference, and waist-stature ratio in adults. – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19116329/

[3] JEONG, S.-M. et al. Different correlation of body mass index with body fatness and obesity-related biomarker according to age, sex and race-ethnicity. – https://www.nature.com/articles/s41598-023-30527-w

[4] KRAKAUER, N.Y. - KRAKAUER, J.C. Untangling Waist Circumference and Hip Circumference from Body Mass Index with a Body Shape Index, Hip Index, and Anthropometric Risk Indicator. – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29649376/

[5] KURIYAN, R. Body composition techniques. – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6366261/

[6] LAURENT, I. et al. The use of Broca index to assess cut- off points for overweight in adults: A short review. – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32495251/

[7] MOHAMMADIAN KHONSARI, N. et al. Normal Weight Obesity and Cardiometabolic Risk Factors: A Systematic Review and Meta-Analysis. – https://www.frontiersin.org/journals/endocrinology/articles/10.3389/fendo.2022.857930/full

[8] PRAY, R. - RISKIN, S. The History and Faults of the Body Mass Index and Where to Look Next: A Literature Review. – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10693914/

[9] WORLD HEALTH ORGANIZATION Overweight and obesity. – https://www.who.int/gho/ncd/risk_factors/overweight_text/en/

[10] WU, Y. et al. Advantages and Limitations of the Body Mass Index (BMI) to Assess Adult Obesity. – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC11204233/

[11] BMI Classification Percentile And Cut Off Points - StatPearls - NCBI Bookshelf. – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK541070/

[12] Health Risks of Overweight & Obesity - NIDDK. – https://www.niddk.nih.gov/health-information/weight-management/adult-overweight-obesity/health-risks

[13] Child and Teen BMI Categories | BMI | CDC. – https://www.cdc.gov/bmi/child-teen-calculator/bmi-categories.html

[14] Physiology, Body Mass Index - StatPearls - NCBI Bookshelf. – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK535456/

[15] Ponderal Index Calculator. – https://www.omnicalculator.com/health/ponderal-index

[16] Underweight: A Heavy Concern. – https://www.todaysdietitian.com/newarchives/tdjan2008pg56.shtml

[17] WHO European Regional Obesity Report 2022. – https://www.who.int/europe/publications/i/item/9789289057738