Glukometar: Kako funkcioniše i može li pomoći kod mršavljenja ili sportskih performansi?

Primećujete li i vi sve više ljudi sa belom trakom na nadlaktici, a ne znate o čemu se radi? Verovatno nije reč o nekom ultra-modernom čipu, već o kontinuiranom monitoru glukoze. To je relativno nova tehnologija za merenje nivoa šećera u krvi. Uređaj se prvenstveno koristi kod osoba sa dijabetesom koje moraju pažljivo pratiti ove vrednosti. Međutim, brzo je postao zanimljiv i biohakerima, zaljubljenicima u tehnologiju i svima koji traže načine da poboljšaju zdravlje ili olakšaju mršavljenje. U današnjem tekstu saznaćete šta stoji iza popularnosti ovih uređaja, kako funkcionišu i kome su namenjeni.

Šta je kontinuirani monitor glukoze (CGM – glukometar)?

Kontinuirani monitor glukoze (CGM) je nosivi uređaj koji u realnom vremenu prati nivo šećera (glukoze) u organizmu. Za razliku od klasičnih merača šećera, CGM beleži podatke tokom celog dana, pružajući širu sliku o kretanju šećera u krvi (glikemiji). Na taj način osoba može da vidi kako ishrana, fizička aktivnost i druge svakodnevne navike utiču na nivo glukoze. Ovi podaci su posebno dragoceni osobama sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2, kao i drugim metaboličkim oboljenjima. Za njih je uređaj prvenstveno i razvijen. Međutim, u poslednje vreme ga koriste i zdravi ljudi, jer može da pruži zanimljive informacije koje pomažu u donošenju zdravijih životnih odluka. ^[1]

Od čega se sastojci CGM?

Najvažniji deo uređaja je senzor, koji se sastoji od tanke vlaknaste iglice koja se postavlja u potkožno tkivo. Zalepi se za kožu pomoću kružne lepljive trake, a ponekad se dodatno zaštiti flasterom. Drugi ključni deo je transmiter, koji je deo senzora i koji putem Bluetooth veze šalje podatke o glukozi na aplikaciju instaliranu na pametni telefon. ^[1]

Kako CGM funkcioniše?

Senzor se obično postavlja na nadlakticu ili stomak i meri šećer u međučelijskoj (intersticijskoj) tečnosti. Suprotno uobičajenom mišljenju, ne meri direktno šećer iz krvi, već iz tečnosti koja ispunjava prostor između ćelija. Tako se meri količina glukoze koja iz krvnih sudova „curi“ u ta međučelijska područja. ^{[1, 8]}

CGM je fabrički kalibrisan da proceni nivo šećera u krvi na osnovu koncentracije glukoze u međučelijskoj tečnosti. Merenja se obično obavljaju svakih 5 do 15 minuta.

Osnovne funkcije CGM-a

Podatke koje uređaj prikupi možete pratiti direktno u aplikaciji. Tačne funkcije zavise od proizvođača, ali najčešće uključuju: ^[8]

1. Prikaz trenutnog nivoa glukoze.
2. Podešavanje alarma za hipoglikemiju (nizak nivo šećera) ili hiperglikemiju (visok nivo šećera).
3. Strelice trenda: pokazuju u kom pravcu se nivo glukoze kreće, što pomaže u planiranju sledećih koraka (ishrana, fizička aktivnost).
4. Evidentiranje aktivnosti koje su uticale na nivo šećera: npr. unos ugljenih hidrata, fizička aktivnost, kvalitet sna. Ovo vam može pomoći da bolje razumete kako vaš životni stil utiče na glikemiju i da donesete bolje odluke u budućnosti.

Da li je CGM pouzdan?

Pošto uređaj meri šećer iz međučelijskog prostora, a ne direktno iz krvi, mnogi dovode u pitanje tačnost rezultata. Naime, šećer najpre ulazi u krv, pa tek onda u međučelijsku tečnost. Zbog toga postoji kašnjenje od 10–20 minuta u odnosu na direktno merenje iz krvi. Međutim, prema dostupnim informacijama, ovaj vremenski pomak ne utiče značajno na tačnost merenja. ^[3]

Ipak, osim kašnjenja, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na tačnost očitavanja. Na primer, tokom spavanja, očitane vrednosti mogu biti niže ako ležite direktno na senzoru. Hidratacija organizma, određeni lekovi i suplementi, kao što su paracetamol (Tylenol), aspirin ili velike doze vitamina C, takođe mogu uticati na rezultate. Dakle, CGM je prilično pouzdan, ali treba imati u vidu faktore koji mogu uticati na rezultate. ^[3]

Za šta se CGM koristi?

Način postavljanja i zamene senzora razlikuje se od proizvođača do proizvođača, pa je važno uvek pratiti uputstvo za konkretan uređaj. Ljude najviše zanima da li boli kada se senzor postavlja. Međutim, nema razloga za brigu – većina korisnika kaže da je aplikator brz i da je ceo postupak gotovo bezbolan. ^[2]

1. Operite i osušite kožu na mestu gde ćete postaviti senzor.
2. Povežite senzor sa aplikatorom za jednokratnu upotrebu.
3. Postavite na telo.
4. Pritiskom aktivirajte aplikator – tanka iglica ubacuje senzor u potkožno tkivo i lepi ga za kožu.
5. Iglica ostaje u aplikatoru, dok tanka vlakna ostaju pod kožom.
6. Senzor se menja na oko 14 dana – samo ga odlepite i zalepite novi.
7. Na telefon instalirajte preporučenu aplikaciju i aktivirajte novi senzor.
8. Zatim prislonite telefon na senzor i započnite sa prikupljanjem podataka o nivou šećera.
9. Učestalost merenja zavisi od proizvođača – npr. neki uređaji očitavaju podatke svakih 8 sati.

Na šta trebate obratiti pažnju prilikom korišćenja CGM?

Većina proizvođača preporučuje da se senzor zaštiti flasterom, kako bi se sprečilo njegovo oštećenje ili ispadanje, naročito tokom fizičke aktivnosti, plivanja i slično. Međutim, ako idete na snimanje poput rendgena, magnetne rezonance ili CT-a, neophodno je ukloniti senzor, jer zračenje može da ga ošteti. ^[4]

Šta treba da znate pre korišćenja CGMa?

Većinu korisnika CGM-a zanima koliko im nivo šećera raste posle obroka. Ova pojava se stručno naziva postprandijalna hiperglikemija. Kada pojedete obrok bogat ugljenim hidratima, oni se razlažu u najjednostavniji šećer – glukozu. Glukoza zatim ulazi u krv i međučelijsku tečnost, gde je monitor registruje i signalizira povećanje nivoa šećera – što je sasvim normalna fiziološka reakcija. ^[9]

• Normalna postprandijalna glikemija kod zdravih osoba, 1–2 sata nakon obroka, iznosi do 140 mg/dL (7,8 mmol/L).
• Kod osoba sa dijabetesom, ona je obično iznad 180 mg/dL (10,0 mmol/L).

Можда ће вас занимати и ови производи:

Šta utiče na nivo glukoze nakon obroka?

Najvažniji faktor koji određuje koliko i koliko dugo će vam šećer u krvi rasti jeste količina ugljenih hidrata u obroku. Na primer, ako pojedete isključivo obrok bogat ugljenim hidratima (banana, ceđeni sok ili smuti), uslediće brz porast, koji će zatim biti praćen naglim padom nivoa glukoze u krvi. Ovo se često oseti i kao nagli skok, pa pad energije.

Međutim, bitna je i vrsta ugljenih hidrata koje unosite. Jednostavni šećeri, kao oni iz voća ili slatkiša, podižu nivo glukoze u krvi brže od složenih ugljenih hidrata (polisaharida) koji se nalaze u integralnom hlebu ili ovsenoj kaši. Proteini, masti i vlakna, koje organizam vari sporije, takođe mogu usporiti apsorpciju ugljenih hidrata, i time ublažiti nagli skok glukoze. Zbog toga je najbolja opcija uravnotežen, kompleksan obrok, nakon kojeg će energija duže trajati.

Ipak, svi znamo da ništa u ljudskom telu nije jednostavno – pa ni promene u nivou šećera u krvi. Na glikemiju utiče i fizička aktivnost. Na primer, kada trčite, telo koristi glukozu iz krvi kao izvor energije, što dovodi do njenog pada. Takođe, san, stres i hormonski status organizma mogu značajno uticati na nivo šećera u krvi. Nedavna istraživanja čak pokazuju da i mikrobiom creva i genetika imaju ulogu u tome.¹ ^[9]

Zašto nas uopšte zanimaju nivoi glukoze?

Količina šećera koja cirkuliše u krvi nije samo pokazatelj trenutne raspoložive energije. Način na koji vam raste i opada glukoza u krvi može biti pokazatelj vašeg opšteg zdravlja. Visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija) je jedan od glavnih dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. Hiperglikemija je opasna za čitav organizam. Kada u krvi ima više šećera nego što telo može da preradi – jer jetra, mozak ili mišići ne mogu da ga iskoriste – višak može oštetiti krvne sudove. A kao što znamo, krvni sudovi su prisutni svuda u telu, zbog čega osobe sa dijabetesom imaju veći rizik od bolesti srca, bubrega, nerava i očiju. ^[13]

Da li zdravi ljudi treba da se brinu o nivou glukoze?

Ponavljani skokovi šećera u krvi mogu predstavljati problem čak i kod osoba koje nemaju dijabetes. Ovakvi skokovi, često izazvani unosom slatke hrane, nazivaju se „pikovi šećera“. Iako zvuče bezazleno, nisu tako slatki kako zvuče. Ne samo da ih prati nagli pad šećera, a samim tim i energije, već novija istraživanja ukazuju da oni mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti.^[14–15]

U tim istraživanjima otkrivena je i zanimljiva činjenica – čak i među zdravim osobama postoje razlike u načinu na koji telo reaguje na unos glukoze. Dakle, nakon istog obroka, nivo šećera u krvi kod svake osobe može rasti drugačijim tempom. Kod nekih su oscilacije tokom dana minimalne, dok kod drugih liče na vožnju rolerkosterom. U zavisnosti od toga kako vam raste šećer nakon obroka, možete se svrstati u određeni glikotip. Zbog toga se sve više priča o potrebi za personalizovanom ishranom, u čemu kontinuirani monitor glukoze (CGM) može pomoći. ^{[9, 16]}

Za koga je CGM?

CGM uređaji predstavljaju jedno od najinovativnijih sredstava za merenje nivoa šećera u krvi. Pre svega su namenjeni osobama sa poremećenim metabolizmom ugljenih hidrata. Omogućavaju im da lakše prate nivo šećera nakon obroka i tokom dana, čime dobijaju uvid da li upadaju u opasne zone hipo- ili hiperglikemije.

1. Dijabetičari tipa 1: Za njih ovaj uređaj može značajno olakšati život, jer više ne moraju da bodu prst ili stomak nekoliko puta dnevno da bi proverili šećer i odredili dozu insulina.
2. Dijabetičari tipa 2, predijabetičari i osobe sa insulinskom rezistencijom: CGM im može pomoći da bolje razumeju kako određena hrana, fizička aktivnost ili san utiču na oscilacije šećera u krvi. Na osnovu tih podataka mogu biti dodatno motivisani da jedu zdravije i promene stil života.⁵ ^[7]

Poremećaj metabolizma glukoze, a posebno insulinska rezistencija, često pogađa i žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), tako da i njima CGM može biti koristan alat za kreiranje personalizovanog plana ishrane. ^[12]

Da li je upotreba CGM-a pogodna za zdrave ljude?

Da li ima smisla pratiti nivo šećera u krvi i ako nemate dijabetes? CGM uređaji postaju sve popularnija tehnološka inovacija jer mnogi veruju da im mogu pomoći da imaju veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Na primer, cilj može biti prevencija dijabetesa kod ljudi sa porodičnom predispozicijom. Takođe, pomoću CGM-a mogu bolje razumeti uticaj ishrane, fizičke aktivnosti ili psihičkog stanja na oscilacije šećera u krvi. Na osnovu toga mogu optimizovati ishranu, treninge i celokupan način života. ^[10]

I zdrave osobe mogu imati koristi od CGM-a. Ipak, posebno na početku, potrebna je jaka motivacija, pažljivo praćenje podataka i vođenje evidencije o ishrani, fizičkoj aktivnosti i drugim faktorima koji mogu uticati na glikemiju. To je jedini način da sagledate kako vaše telo funkcioniše u širem kontekstu i da napravite odgovarajuće promene. Ipak, imajte na umu da je nivo šećera u krvi samo jedan od brojnih pokazatelja zdravlja i performansi. Takođe, važno je znati da u nekim zemljama CGM uređaji nisu dostupni svima, već samo osobama sa dijabetesom ili drugim metaboličkim poremećajima.

Za koga CGM-ovi nisu pogodni?

CGM uređaji su u većini slučajeva bezbedni. Senzor prodire samo u gornji sloj kože, što ga čini gotovo neinvazivnim metodom. Ipak, kod određenih osoba njegova primena može biti neodgovarajuća. ^[5–6]

1. Osobe sa alergijama: Materijal senzora može izazvati alergijsku reakciju ili iritaciju na mestu primene.
2. Povrede na mestu aplikacije: Ako imate ranicu ili povredu na koži tamo gde biste postavili senzor, bolje je izabrati drugo mesto kako ne bi došlo do infekcije ili netačnih rezultata.
3. Nesavesno korišćenje: CGM zahteva redovno menjanje senzora, ponekad i kalibraciju, kao i spremnost da reagujete na dobijene rezultate. Zato nisu pogodni za osobe sa neurodegenerativnim ili psihijatrijskim oboljenjima koje mogu negativno reagovati na prisustvo uređaja na telu.
4. Osobe koje ne žele uređaje na telu: Neki ljudi se jednostavno ne osećaju prijatno sa uređajem koji stalno nose na ruci ili nekom drugom delu tela.
5. Osobe sa poremećajem ishrane: Kod njih postoji rizik od preterane opsednutosti brojkama i kontrolom unosa hrane. Mogu razviti osećaj da je sve što pojedu „loše“.⁹ ^[11]

Koje su prednosti korišćenja CGM-a?

Korišćenje kontinuiranih monitora glukoze (CGM) je relativno nov fenomen, naročito među zdravim osobama. Zbog toga se još uvek sa sigurnošću ne može reći koji su tačni benefiti, posebno na duže staze. Ipak, dosadašnja saznanja ukazuju na niz potencijalnih koristi po zdravlje. Hajde da ih pobliže pogledamo.

1. Stabilna glikemija

Upotrebom CGM uređaja i analizom uticaja ishrane, fizičke aktivnosti ili sna, možete uneti promene u način života koje vode ka manjim glikemijskim oscilacijama. U studijama je ovaj pozitivan efekat naročito potvrđen kod osoba sa dijabetesom koje su nakon 3 meseca korišćenja CGM-a imale niže vrednosti HbA1c (glikozilisanog hemoglobina), pokazatelja dugoročnog stanja metabolizma šećera. Takođe je zabeležen manji broj opasnih epizoda hipoglikemije. ^[22]

I kod zdravih osoba, stabilniji nivo šećera u krvi ima brojne prednosti. To se vidi kroz konstantniji nivo energije tokom dana, manju potrebu za grickalicama i slatkišima, bolju koncentraciju i stabilnije raspoloženje. Vredi uzeti u obzir i ostale faktore načina života, poput kvaliteta sna i nivoa stresa, jer i oni utiču na ove aspekte. ^[23]

2. Zdravija ishrana

CGM vam omogućava da posmatrate kako vaše telo reaguje na određene namirnice i da u skladu s tim prilagodite ishranu. Ako se vaša ishrana uglavnom bazira na ugljenim hidratima sa visokim udelom prostih šećera, verovatno ćete primećivati velike skokove nivoa šećera u krvi. Primer takvog jelovnika bio bi: žitarice i sok za doručak, pica i koka-kola za ručak, čokoladica kao užina, i hleb s puterom i salamom za večeru.

Međutim, ako dodate više proteina, vlakana, zdravih masti i smanjite unos ugljenih hidrata i ukupnih kalorija, verovatno ćete primetiti uravnoteženije nivoe glukoze. Takvi rezultati su zabeleženi i u istraživanjima kada su učesnici napravili upravo ovakve promene na osnovu podataka sa CGM uređaja. Ovakve promene često vode i ka stabilnijem nivou energije tokom dana, manjem osećaju gladi i zdravijoj ishrani koja sadrži neophodne makro i mikronutrijente. ^[17]

Ako želite da saznate više o zdravoj ishrani, pogledajte naš članak: Šta je zdrava ishrana i kako da naučite da se hranite zdravo.

3. Gubitak težine

Gubitak kilograma je još jedan cilj kojem se ljudi nadaju pri korišćenju CGM uređaja. Praćenje nivoa šećera u krvi samo po sebi nije dovoljno da izgubite višak kilograma — uvek je potrebno da budete u kalorijskom deficitu (unos energije mora biti manji od potrošnje). Ipak, ako vas CGM podaci motivišu da promenite ishranu tako što ćete dodati kvalitetne izvore proteina, zdravih masti i vlakana — odnosno namirnice koje ublažavaju skokove glukoze — to će verovatno dovesti i do smanjenog unosa kalorija.

Pored toga, možete primetiti i da vam fizička aktivnost pomaže da dugoročno snizite nivo glukoze. Počećete češće da se krećete, čime ćete povećati potrošnju energije. Ovo su svakako poznate činjenice koje mnogi znaju i bez CGM uređaja, ali kada vidite te promene na sopstvenom telu, u aplikaciji u vidu grafikona glukoze, to može da vam bude dodatna motivacija i pomogne vam da istrajete.[ ^[18–19]

Ako vam je cilj mršavljenje, ne propustite naš članak: Osnovni principi mršavljenja – iznenadićete se šta je zaista važno.

4. Sportske performanse

Korišćenje CGM uređaja može vas motivisati na redovno vežbanje, koje dugoročno podstiče zdrav metabolizam glukoze i stabilan nivo šećera u krvi. Takođe, CGM podatke možete koristiti i za poboljšanje sportskih performansi. Aktivne osobe mogu pratiti uticaj ishrane pre, tokom i nakon treninga na glikemiju i opšte funkcionisanje organizma. ^[19]

Manipulacija količinom i vrstom ugljenih hidrata, koji su glavni izvor energije, ima najviše smisla. Neki sportisti potvrđuju da im najviše prijaju brzi ugljeni hidrati, poput energetskih gelova ili maltodekstrina, jer najbrže podižu nivo šećera i mogu se gotovo trenutno iskoristiti kao izvor energije. Međutim, oni mogu izazvati i brz pad glukoze, što nije poželjno kod izdržljivosnih aktivnosti. U tom slučaju, bolji izbor mogu biti složeni ugljeni hidrati (kao što su ovsena kaša, rižini sendviči ili peciva) iz kojih se glukoza oslobađa postepeno. CGM omogućava sportistima da potvrde šta im najviše odgovara i da ne moraju da se oslanjaju samo na osećaj. ^[20]

Praćenje nivoa glukoze takođe može pomoći sportistima da spreče hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi), koja može dovesti do pada performansi i osećaja umora. Pomoću aplikacije lakše mogu utvrditi uzrok neuspelog treninga i, recimo, shvatiti da su prethodno uneli premalo hrane, što je dovelo do pada šećera. Na osnovu tih saznanja mogu ubuduće praviti bolje izbore u ishrani, što se može pozitivno odraziti na rezultate. ^[21]

Ipak, CGM je samo jedan od alata koji može doprineti optimizaciji sportskih performansi. Nivo šećera u krvi nije jedini parametar prema kojem treba da se usklađuju treninzi i ishrana. To je pre svega alat za sportiste koji žele da precizno usklade strategiju treninga i takmičenja.

Dodaci ishrani takođe mogu doprineti boljim sportskim rezultatima:

• Ukoliko ste skloni aktivnostima koje zahtevaju izdržljivost, u ovom tekstu možete pronaći one najdelotvornije11 suplemenata za trčanje, vožnju bicikla i druge sportove izdržljivosti.
• Za sve one koji preferiraju trening snage i druge vidove fizičke aktivnosti, preporučujemo i sledeći članak: Osnovni suplementi za vežbanje i kako se snaći među njima.

5. Veća motivacija i osećaj kontrole nad svojim zdravljem

Ni mišljenja deset stručnjaka ne mogu vas uveriti u nešto tako snažno kao lično iskustvo. Kada se određena promena u načinu života odrazi vidljivo u aplikaciji koju koristite, često dolazi do pojačanog osećaja zadovoljstva i motivacije zahvaljujući dopaminu. Takvo iskustvo može poslužiti kao snažan podsticaj za dalje promene ili održavanje postojećih navika, te doprineti boljoj kontroli jednog od ključnih zdravstvenih parametara.

Samodisciplina predstavlja jedan od temelja za ostvarenje bilo kog cilja. Ukoliko želite da saznate na koji način je možete razviti i očuvati, preporučujemo sledeći članak: Samodisciplina – ključ uspeha u sportu i životu.

Koji su nedostaci korišćenja CGM-a?

Nivo šećera u krvi predstavlja tek jedan segment kompleksne slagalice zdravog načina života. Iako savremene tehnologije mogu biti od velike koristi pri donošenju informisanih odluka, one sa sobom nose i određene izazove.

1. Praćenje glikemije nije samoodrživo

Na zdravstveno stanje ne utiču isključivo fluktuacije glukoze u krvi. Na primer, obrok koji uključuje jaja, slaninu i puter uz minimalan unos povrća može rezultirati stabilnim glikemijskim odgovorom. Ipak, to ne znači da je takav obrok optimalan za kardiovaskularno zdravlje. Iz tog razloga, osobe koje boluju od dijabetesa se, pored kontrole unosa ugljenih hidrata, u velikoj meri oslanjaju i na adekvatno planiranje unosa proteina, masti, vlakana i drugih esencijalnih nutrijenata. Neophodan je sveobuhvatan pristup koji podrazumeva usklađivanje ishrane, fizičke aktivnosti i ostalih životnih navika.

2. Prekomerna kontrola ishrane

Čak i kada se trudite da se hranite što zdravije, važno je ne zaboraviti da hrana ima i emocionalnu i socijalnu dimenziju. Ona ne bi trebalo da se svede isključivo na kalorije, nutritivne vrednosti i uticaj na glikemiju. Hrana bi trebalo da ostane izvor zadovoljstva, prilika za deljenje s dragim osobama i sredstvo za očuvanje balansa, a ne izvor stresa. Čak i kada težite dijeti skrojenoj po vašim potrebama, važno je da ona ne preuzme potpunu kontrolu nad vašim životom.

Neprestano nastojanje da se nivo šećera u krvi održava u savršenom balansu može dugoročno biti neodrživo, a pri tome može umanjiti uživanje u samoj hrani. Takav pristup vremenom može dovesti i do razvoja poremećaja u ishrani. Vredno je razmotriti i to da osobe koje su zdrave i fizički aktivne, s vremena na vreme, bez griže savesti mogu uživati u desertu ili slatkišu.

3. Visok finansijski teret

Zbog visoke cene, CGM uređaji (kontinuirani monitori glukoze) nisu široko dostupni. U pojedinim državama trošak ovih uređaja delimično ili u celosti pokrivaju zdravstvena osiguranja, ali najčešće samo za osobe sa dijabetesom tipa 1. ^[24]

4. Složenije evaluacije

U početnim fazama korišćenja, može biti izazovno u potpunosti razumeti način funkcionisanja CGM uređaja i sve faktore koji utiču na nivo glukoze. Osobama bez osnovnog znanja iz oblasti ishrane i ljudske fiziologije može biti teško da interpretiraju podatke koje uređaj pruža i u skladu s tim donesu adekvatne izmene.

5. Potreba za nošenjem senzora na telu

Nekima može predstavljati nelagodnost i činjenica da senzor moraju stalno nositi na telu. Estetski aspekt, kao i radoznala pitanja okoline, mogu predstavljati dodatni izvor neprijatnosti. Takođe, senzor zahteva određenu pažnju tokom fizičke aktivnosti kako ne bi došlo do njegovog oštećenja ili otpadanja. [24] ^[24]

Šta treba da zapamtite?

Uređaji za kontinuirano praćenje nivoa glukoze predstavljaju savremenu tehnologiju koja korisnicima može pomoći da donesu informisane odluke i unaprede svoje zdravlje. Za osobe sa dijabetesom tipa 1, oni mogu značajno olakšati svakodnevicu i doprineti prevenciji opasnih stanja poput hipoglikemije. Međutim, i osobe koje nemaju dijabetes mogu imati korist od ovakvog uređaja – uz pomoć njegovih podataka moguće je prilagoditi ishranu, fizičku aktivnost i druge aspekte životnog stila, što može doprineti boljem opštem zdravlju. Sportisti takođe mogu koristiti praćenje glukoze radi unapređenja performansi, kako tokom treninga, tako i na takmičenjima.

Da li vam je ovaj tekst bio koristan i informativan? Bilo bi nam drago da ga podelite sa prijateljima i porodicom!

Sources:

[1] National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Continuous Glucose Monitoring—NIDDK. – https://www.niddk.nih.gov/health-information/diabetes/overview/managing-diabetes/continuous-glucose-monitoring

[2] Nutrisense. How to Wear a CGM. – https://www.nutrisense.io/what-is-a-cgm/how-to

[3] Turner, M. R. and L. Are continuous glucose monitors (CGMs) accurate? – https://www.mysportscience.com/post/are-continuous-glucose-monitors-cgms-accurate

[4] The FreeStyle Libre System. Safety Information. – https://www.freestyle.abbott/us-en/safety-information.html

[5] The Case for CGM: Who May Not Be a Good Candidate for CGM? Silver Fern Healthcare. – https://blog.silverfernhealthcare.com/the-case-for-cgm-who-may-not-be-a-good-candidate-for-cgm/

[6] diaTribe. Does Your Diabetes Device Bother Your Skin? – https://diatribe.org/does-your-diabetes-device-bother-your-skin

[7] Jackson, M. A., Ahmann, A., & Shah, V. N. Type 2 Diabetes and the Use of Real-Time Continuous Glucose Monitoring. – https://doi.org/10.1089/dia.2021.0007

[8] Freckmann, G. Basics and use of continuous glucose monitoring (CGM) in diabetes therapy. – https://doi.org/10.1515/labmed-2019-0189

[9] Jarvis, P. R. E., Cardin, J. L., Nisevich-Bede, P. M., & McCarter, J. P. Continuous glucose monitoring in a healthy population: Understanding the post-prandial glycemic response in individuals without diabetes mellitus. – https://doi.org/10.1016/j.metabol.2023.155640

[10] Klonoff, D. C., Nguyen, K. T., Xu, N. Y., Gutierrez, A., Espinoza, J. C., & Vidmar, A. P. Use of Continuous Glucose Monitors by People Without Diabetes: An Idea Whose Time Has Come? – https://doi.org/10.1177/19322968221110830

[11] PCOS Nutrition Center. Continuous Glucose Monitors for PCOS. – https://www.pcosnutrition.com/continuous-glucose-monitors-for-pcos/

[12] Tao, M., Zhou, J., Zhu, J., Lu, W., & Jia, W. Continuous glucose monitoring reveals abnormal features of postprandial glycemic excursions in women with polycystic ovarian syndrome. – https://doi.org/10.3810/pgm.2011.03.2277

[13] University of Cambridge. DNA discovery highlights how we maintain healthy blood sugar levels after meals. – https://www.cam.ac.uk/research/news/dna-discovery-highlights-how-we-maintain-healthy-blood-sugar-levels-after-meals

[14] How Do Blood Sugar Spikes Affect Heart Health? – https://zoe.com/learn/blood-sugar-spikes-heart-health

[15] News Center. Diabetic-level glucose spikes seen in healthy people. – http://med.stanford.edu/news/all-news/2018/07/diabetic-level-glucose-spikes-seen-in-healthy-people.html

[16] Attia, P. Continuous glucose monitoring to improve health in non-diabetics. – https://peterattiamd.com/cgm-in-non-diabetics/

[17] Ehrhardt, N., & Al Zaghal, E. Continuous Glucose Monitoring As a Behavior Modification Tool. – https://doi.org/10.2337/cd19-0037

[18] Hegedus, E., Salvy, S.-J., Wee, C. P., Naguib, M., Raymond, J. K., Steven Fox, D., & Vidmar, A. P. Use of Continuous Glucose Monitoring in Obesity Research: A Scoping Review. – https://doi.org/10.1016/j.orcp.2021.08.006

[19] Kim, Y.-I., Choi, Y., & Park, J. The role of continuous glucose monitoring in physical activity and nutrition management: Perspectives on present and possible uses. – https://doi.org/10.20463/pan.2023.0028

[20] Perishable. Will continuous glucose monitoring improve my performance? – https://www.usada.org/spirit-of-sport/glucose-monitoring-performance/

[21] Askerjeukendrup. How can CGM be used? – https://www.mysportscience.com/post/how-can-cgm-be-used

[22] Kant, R., Antony, M. A., Geurkink, D., Gilreath, N., Chandra, L., Zipprer, E., Munir, K. M., Chandra, R., Parker, V. G., & Verma, V. Real-time continuous glucose monitoring improves glycemic control and reduces hypoglycemia: Real-world data. – https://doi.org/10.1016/j.pcd.2022.09.005

[23] Center, K. 7 Benefits of Stable Blood Sugar. – https://kaplanclinic.com/7-benefits-of-stable-blood-sugar/

[24] Karakuş, K. E., Sakarya, S., Yeşiltepe Mutlu, G., Berkkan, M., Muradoğlu, S., Can, E., Gökçe, T., Eviz, E., & Hatun, Ş. Benefits and Drawbacks of Continuous Glucose Monitoring (CGM) Use in Young Children With Type 1 Diabetes: A Qualitative Study From a Country Where the CGM Is Not Reimbursed. – https://doi.org/10.1177/23743735211056523